О сеоским мобама којих више у Србији нема, или се организују у знак носталгичног сећања на минула времена, доста се тога зна, али након сваке приче остаје горак утисак да је замирањем оваквог облика обављања најважнијих сеоских послова на неки начин заувек у заборав отишао и важан део српске традиције.
Међутим, судећи по ономе што ради Никола Мијаиловић из села Војковци код Тополе рекло би се да мобе, ипак, нису у потпуности заборављене већ да су само добиле другачију форму усклађену са временом које живимо.
Двадесетдеветогодишњи Никола је већ давно одлучио да своју срећу пронађе у селу, на имању од двадесетак хектара родне земље која му је остала иза оца и деде и, како каже, није погрешио.
– Није лако обрађивати двадесет хектара земље, од чега је ове године под пшеницом било око четири хектара, али, верујте ми те послове обављам са задовољством. Већ неколико година уназад, у селу, својим комбајном који је стар тридесетак година, жањем комшијама, пријатељима и свима другима којима је потребно потпуно бесплатно. Не кажем да ми новац није битан, али новац за жетву не узимам јер сматрам да тако треба и да тако помажем својим рођацима, комшијама и пријатељима, али и себи.
Цена жетве пшенице ове године износи око 100 евра по хектару и према најобичнијој рачуници, рекло би се да Никола у сезони жетве већ годинама губи по хиљаду-две евра, али овај племенити младић другачије размишља.
– То се само чини да сам на губитку. Јер, пре свега, не могу да дозволим да комшијама жито остане на њивама и да пропадне њихова мука. Али, исто тако, ово говорим из искуства, нико од мојих комшија ми није остао дужан ни један једини динар. Заправо, ја њима пожњем жито, а када ја радим неке веће послове комшије и зване и незване дођу да ми помогну. На овај начин сам помало и несвесно обновио чувене сеоске мобе, али на мало другачији начин. У селу се сви испомажемо јер нам је тако лакше и јефтиније и стварамо неке безусловне пријатељске везе – наглашава Никола Мијаиловић, који је због оваквог размишљања и рада стекао велико поштовање мештана овог, али и околних села.
Србија би певала…
Задовољан је Никола оним што ради и како ради, али задовољство не крију ни мештани, међу њима и Бојан Мијаиловић.
– За нас је овакав облик мобе од велике важности јер на време скидамо жито са њива, а уз то и бесплатно. Никола је скроман, те неће да каже, али какав је у време жетве, такав је и у време кошења, балирања и других важних пољопривредних послова. Једноставно, својим начином рада је заслужио поштовање које ужива иако на селу нико никоме никада не остаје дужан. Данас ти мени учиниш, сутра, или када дође време, услугу враћам без неког посебног мерења ко је коме више учинио. Да је у српским селима више оваквих какав је Никола Србија би нам певала и било би много мање запарложених имања…
З. Марјановић, Вести онлајн
