Смрт магистрале смрти и лудог провода

МАГИСТРАЛНИХ путева је у Србији много, али само је једна Магистрала са великим “М” – Ибарска магистрала. Она је саобраћајна матица у коју се слива мноштво ситних притока из насеља око пута. Њихови преостали становници забринути су због најава да ће у блиској будућности бити заобиђени ауто-путем. У колубарском крају додатну бригу доноси неизбежна промена трасе магистрале због ширења површинских копова угља.

– Планирано је отварање новог угљенокопа на пољу “Е” у Вреоцима, новог угљенокопа у Радљеву, као и нова поља “Ф” и “Г”. У наставку експлоатације источног дела колубарског лежишта планирано је измештање коридора који чине Ибарска магистрала, део пруге Београд – Бар и реке Колубаре. План је да овај капитални захват буде реализован после 2030. године. На овај начин биће ослобођен сав угаљ који се налази испод места Вреоци, да би могао да буде откопан и подински угаљ из лежишта поље “Ф”, који је најбољег квалитета. Фронт радова на простору будућег копа поље “Е” одвијаће се од истока ка западу – кажу у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Аветињске исељене куће уз магистралу од Великих Црљена до Лазаревца најављују још једну промену рељефа и судбина коју ће донети измештање токова људи и робе. Припрема се талас затварања локала који су пратили пут и живели од њега. Тако се већ неколико пута из корена мењао и начин живота око магистрале.

Колубарци, који у највећем броју раде на коповима и живе од њих, помирили су се са ценом која мора да се плати технолошком напретку гладном енергије. Најстарији са сетом причају унуцима о некадашњим плодним колубарским пољима које је тешко и замислити у пустоши копова.

Саобраћајни напредак који доносе ауто-путеви такође има своју цену. Њу осећа становиштво рудничког краја који је остао у саобраћајном запећку, заобиђено деоницом ауто-пута Коридор 11 од Љига до Прељине.

– Већина међуградских аутобуса из Чачка сада иде ауто-путем, заобилази Горњи Милановац и рудничка села. То је за ове људе велики проблем. Деци је тешко да оду у школу, старима код лекара, запосленима на посао. Сви причају само о исељавању – причао ми је кондуктер Стефан из јутарњег аутобуса који још увек вози Ибарском магистралом.

Проређен саобраћај Ибарском магистралом / Фото Б. Субашић

Путници на успутним сеоским станицама узбуђено су, налик бродоломницима, махали возачу, да их не остави на друму. У Чачку смо о истом проблему разговарали са таксистима паркираним крај аутобуске станице.

– Људи морају да се возе таксијем до Горњег Милановца, јер аутобуси ретко иду. Таксисти имају више посла, али то неће трајати довека. Досадиће људима и отићи ће – причао нам је таксиста Милоје, док су три путника натискана у његовом возилу чекала четвртог сапутника за Милановац.

Становници Шумадије и западне Србије који живе уз магистралу, и од ње, стрепе од будућности. Најгушће насељена успутна област простире се од Липовичке шуме, преко Мељака, до Степојевца. Ту је магистрала постала улица стешњена између кућа, ресторана, трговина, робних кућа, сервиса, фирми…

Преостале кафане сада су модерне и дотеране / Фото Ж. Кнежевић

Око некадашњих раштрканих викендица је израсло велико београдско приградско насеље, чија се економија заснива на близини пута.

Осиромашени Београђани су од почетка деведестих продавали викендице избеглицама са ратних подручја. Њихов симбол је табла “сарајевски ћевап” на успутном киоску брзе хране. Нема више чувених кафана и ноћног живота на “Ибарцу”. Оне су, као и један стил живота, отишле у историју током санкција, хиперинфлације и транзиције. Прошло је време у када су мајке на Ибарској магистрали тражиле лакомислене кћери које су отишле од куће у потрази за узбуђењима и светлостима велеграда. Сада их траже у ријалити програмима.

Камионџије су биле најзахвалније муштерије / Фото М. Лабудовић

Још пре пада Берлинског зида и распада Југославије ноћни живот у кафанама на магистрали најавио је пропаст социјалистичких идеала. Политичка класа рођена из некада строге партије пролетаријата већ је живела “буржујски”, а радничка класа је следила своју елиту. Кафане на Ибарској магистрали постале су барометар друштвених промена.

Традиционална фолклорна музика је овде мутирала у новокомпоновану, а музичари су радили непријављени, без плате, само за бакшиш. То је било исплативо у време када се у кафани тражило место више и када су их гости из многобројне средње класе засипали кишом новца. Та идила кратко је трајала, до санкција које су уништиле српску привреду. Добростојећи гости на магистрали од тада су постали реткост.

Фото П. Милошевић

Транзиција је задала последњи ударац преосталим српским предузећима чији су возачи били важне муштерије на Ибарској магистрали. Без њих нестале су и многе ауто-механичарске радионице и вулканизерске радње.

Музичари са “Ибарца”, дотерани и упеглани, преселили су се у телевизијске студије и дискотеке или су нестали са сцене. Традиционалне кафане, да би преживеле, морале су такође да промене рухо, или да нестану.

Фото П. Милошевић

Магистрала је данас позната по гламурозним салама за венчања и тихим дискретним ресторанима с преноћиштем. Нови културни обрасци и строги саобраћајни закони променили су обичаје. Данашњи гости сада у луксузним кафанама на “Ибарцу” чешће наручују шкампе и киселу воду него печење и пиво. 

ЖЕЛЕ ДА ОТЕРАЈУ КАМИОНЕ

МНОГИ возачи једва чекају завршетак Коридора 11 који ће заобићи Ибарску магистралу, преоптерећену саобраћајем, нарочито од скретања за Лајковац до Београда. Камиони су, кажу власници путничких возила, највећи проблем. Већина тих возача у ствари жели да се тешки саобраћај измести на ауто-пут, а да Ибарска магистрала остане резервисана за путничка возила. То је лепа жеља, јер по закону не постоји механизам који би натерао камионе на ауто-пут.

Борис Субашић, Новости.рс