Избави, Господе! / Да нас остане / тврдих у вери када демон изађе. / Не дај да будемо од оних што су поклекли
Господе, у црно су нам везане очи,
Богородица у болу стоји
над изнемоглим, чија свећа не гори
и опело се жртви не поји.
Под крстом спаљују се своји и у прах крв даје српска.
Ишчупане душе Србин Србина гони.
Господе, отвори!
Одричем се борбе са превереним светом,
слепом ни када види не гори светло.
Зауздаћу реч, душу да испостим,
принесем тугу молитви.
Потребније је молити, Господе,
залуталом да се смилујеш
да не гине даље на беспућу свом
и жив мртав да стоји, тебе не спомиње.
Образи нека им горе, Господе, стидом док се корену свом не поврате.
Избави, Господе!
Да нас остане
тврдих у вери када демон изађе.
Не дај да будемо од оних што су поклекли.
Само под крстом се клечи и молитва полаже
ради милости твоје, Господе.
Ако нам је крст тежак молимо се, Господе
да будемо спремни да га ставимо на плећа
и ако непријатељ гони нека стигне
и живот на земљи погази
али душу неће успети да дирне, јер
ми не љубимо ништавило и не тражимо лажи,
Господ зна пут праведнички.
