Око 20 одсто Румуна живи и ради у иностранству. Ни из једне друге земље у Европске уније становници не одлазе у тако великом броју. Политичари у тој земљи ништа не предузимају у вези те појаве.
Kамелија и Лаурентију су се пре годину дана преселили у Немачку. „Мора да нас неко тамо горе воли – нисмо могли наћи бољу земљу од Немачке“, каже Kамелија, 46-годишња која је била запослена у великој румунској медијској кући. Она и њен супруг, 48-годишњи камерман, (на насловној фотографији) нису ни размишљали о Немачкој када су у августу прошле године одлучили да, заједно са два малолетна сина, напусте домовину.
Богати странци покварили бизнис
Они су у Румунији имали бизнис са краткорочним изнајмљивањем некретнина туристима и добро им је ишло.
„Али, дошли су богати странци који су покуповали десетине станова и упропастили цене“, жали се Kамелија. Убрзо потом зарада није више била довољна за породицу, изгледи за стално запослење били су лоши. „Или су нам говорили да смо престари за посао или да смо превише квалификовани“, сећа се она.
А онда је дошао август 2018, нови врхунац друштвеног и политичког преокрета у Румунији и одлука је пала: у иностранство. Њихови пријатељи већ су емигрирали у Грчку и на Kриту су нашли нови дом. Добро плаћен посао негде на мору – то би било то, мислили су. Али ништа од тог сна! На грчком острву није било посла, а ни приступачних станова.
Изненада је дошао позив из Немачке. Једна њихова добра пријатељица имала је понуду за посао. „Никада нисмо били у Немачкој, нисмо знали језик. А и увек се говорило да су Немци превише уштогљени“, каже Лаурентију. Ипак, продали су свој аутомобил да би имали нешто новца за нови почетак. И кренули…
Алармантне статистике
Према подацима немачког Савезног завода за статистику, почетком 2019. само у тој земљи је живело око 700.000 особа пореклом из Румуније. У Италији и Шпанији број Румуна који тамо живе и раде прелази милион. Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), Румунија је у статистици о миграцији породица једна од водећих земаља унутар ЕУ.
Румунске власти процењују да је око четири милиона Румуна емигрирало, што је око 20 одсто укупног становништва. У летњим месецима та бројка, услед одласка сезонских радника на градилишта и пољопривредна добра, достиже чак пет милиона.
Габријела Миреску, политолошкиња из Румуније, живи у Швајцарској. Она говори о две различите генерације румунских исељеника од политичког преокрета пре 30 година.
„Почетком 90-их, румунски лекар је на Западу често морао да почне као возач таксија и годинама чека на признавање своје дипломе“, каже она. „Данас лекари долазе с уговором у џепу и директно одлазе на своје радно место.“
Јака веза са старом домовином
Оно што је јединствено за обе генерације јесте да одржавају контакт са старом домовином. Не само да редовно шаљу новац својим породицама, већ су многи заинтересовани и за политичка збивања у Румунији.
И код Kамелије и Лаурентијуа је то тако. Ипак, срећни су што су успели да среде свој живот. „То нам је било потребно. У Румунији је све било прилично хаотично, стил живота је сасвим другачији“, каже Kамелија. Њен супруг има добро плаћен посао код једне велике међународне интернет-платформе која се бави продајом, а она може да се бави синовима. И овог лета су били на Kриту – као туристи.
Дојче веле
