Више од половине српских пензионера, и поред скромних примања, скоро најмањих у Европи, издржава не само децу већ и унуке, а да парадокс буде већи, од 1,7 милиона најстаријих у Србији, чак близу милион њих прима пензију испод просека који износи 223 евра. Подаци су катастрофални и у обрнутој ситуацији јер тек свакој десетој особи изнад 65 година помажу њихови потомци.
Пензија је многим домаћинствима једини редовни месечни извор прихода, указује Надежда Сатарић из Удружења грађана Снага пријатељства – Амитџ. Како напомиње, ма колика да је, служи подмиривању потреба свих чланова домаћинства, а некада су то чак три генерације.
– Старији се практично одричу свега осим набавке најнеопходнијих лекова и најскромнијих намирница за исхрану. Лишавају се културе, шопинга, па и производа за хигијену јер им је најважније да плате комуналије на време и ако преостане, да дају унуцима или деци.
Старији, вели наша саговорница, више воле да дају својој деци и унуцима, чак и у ситуацијама кад им није најнеопходније, него да узимају од њих.
– Амитџ истраживање из 2017. у Новом Београду говори да 39 одсто старијих од 65 година у старачким домаћинствима пружа финансијску подршку својој деци и унуцима и ближим сродницима, док је тек шест одсто оних које помажу деца и унуци – наводи нам саговорница податке општине с највишим примањима у Србији.
Тежак положај пензионера не спори посланик Партије удружених пензионера Србије Момо Чолаковић, али указује и да статистика обећава бољи живот.
– Осим нимало лаких реформи кроз које пролази Србија на путу ка ЕУ, деведесетих смо имали урушавање пензионог система кад је због сукоба и санкција дошло до застоја у привреди, па је број запослених радника падао. Тако се од четири радника која су радом издржавала једног пензионера дошло до скоро 1:1. После реформи 2014. године, ситуација се мало поправила, па 1,3 радника дође на једног пензионера. Да ствари иду на боље, показује и податак да је пре пет година учешће буџета у исплати пензија износило 48 одсто, а сада је то 27 процената – навео је Чолаковић у изјави за „Вести“.
Наду у скори бољитак не гаји челник Синдиката војних пензионера Јован Тамбурић, позивајући се на статистику према којој најнижу пензију, до 10.000 динара прима 105.650 најстаријих или 6,2 одсто од укупног броја пензионера у Србији. Сматра да је тако лоше стање последица уништене привреде, где је запосленост мала:
– Млади заснивају породице, а посао не могу да нађу, па су им материјална потпора, пензионери с редовним месечним примања, некад и једини у породици. Притом се од 2012. године положај пензионера константно погоршавао, прво изменом према којој се усклађивање с порастом цена вршило за свега један одсто годишње, па 2014, када је обустављено, чиме је вршена прикривена огромна отимачина. Онда су 2014. законом смањили пензије, како смо од власти чули за 10 одсто, а у ствари је смањење дупло више, па кад се све сабере, пензионери су претходних седам година оштећени за више од четири милијарде евра.
Тамбурић указује да пензионере иритирају константне најаве из власти о повишици која се најављује као већа него икад, да би добили свега неких пар одсто. Огорчен на ПУПС као странку која треба да заступа интересе пензионера, што је кумовала аминовањем регулативе овој, како је назива, отимачини најстаријих становника Србије.
– Шта је урадила та партија осим што као захвалност пензионерима што су поднели терет штедње предлаже да постоји трг пензионера?! То је безобразлук и лицемерје – опљачкате, па се захваљујете – каже Тамбурић за „Вести“.
Тужна статистика
Свака пета особа у Србији је старија од 65 година, а статистика каже да је с просечном старошћу становништва од 43 године, Србија међу три најстарије земље у Европи. Подаци Републичког завода за статистику говоре и да је број старијих од 65 премашио број млађих од 18, односно 2017. удео младих у укупном становништву био је 14,4 одсто, а број старијих пет одсто виши, односно 19,6. Последњи попис у Србији бележи 723.249 старих жена и 527.067 мушкараца изнад 65 година.
Заборављено њих 300.000
Надежда Саратић указује и да приличан број старих има минимална или никаква примања.
– Није мали је број оних чија су деца у другом месту или дијаспори, а не посећују их. Старији пар ће се снаћи јер је бар једно здравије и мобилније. Мука је када остане један, а њих је више од 300.000 и скоро половина на селу. Посебно је тешко ако су болесни, без редовних или с минималним приходима . На пример, пољопривредна пензија износи око 11.000 динара (93 евра). Без пензије је 138.000 жена или 17 одсто и 48.000 мушкараца, што је осам одсто. Проблем је ако нису способни да раде, а не могу да се ослоне на подршку најближих који такође немају, или су без породице и подршке државе. Социјалну помоћ прима тек око 15.000 старијих од 65 година, иако је преко потребна знатно већем броју њих.
Д. Декић – Вести
