Атина – Протести миграната, сукоби са полицијом, сузавац, 140 нових избеглица и миграната који су за само 12 сати са турске обале чамцима стигли на острво Лезбос, бунт локалних власти, које прете затварањем градовa и упозоравају да су капацитети за прихват миграната препуњени – слика је на острвима у источном Егеју која озбиљно брине владу Киријакоса Мицотакиса.
Само у августу у Грчку је незаконито ушло 6.000 избеглица и миграната, од тога највише на Лезбос, где их је пристигло 4.000, чиме је створена напета ситуација у кампу где је тренутно више од 10.000 људи.
Ситуација измиче контроли јер се између становника кампа свакодневно одигравају сукоби које полиције све теже успева да смири. У Морији је, тако, више од 300 малолетних миграната срушило заштитну ограду и палило све пред собом, узвикујући „Атина, Атина” и захтевајући моментално напуштање центра на Лезбосу. Они су блокирали све прилазне путеве до кампа. Полиција је употребила сузавац, уз образложење да су у противном нереди могли да се прошире даље, према граду.
Недавно су на острву Сими, недалеко од Родоса, мигранти окупирали полицијску станицу тражећи да се хитно реши њихов статус. На том малом острву, на којем нема прихватног центра и услова за њихов боравак, мигранти спавају на коловозу. Због тога су локалне власти тражиле хитну помоћ од владе, напомињући и то да свакодневно прети опасност да се неко од миграната, спавајући на коловозу, нађе под точковима аутомобила који се с муком пробијају кроз уске улице острва.
Други локални органи власти упозоравају Атину да неће пристати на изградњу допунских капацитета на острвима која воде.
Са састанка челника Лезбоса, Хиоса, Самоса и Икарије упућен је захтев да се мигранти равномерно распоређују по целој земљи и масовно враћају у Турску у складу са споразумом те државе с Европском унијом, те да се градови Самос, Морија и Вијал затворе и да мигранти могу да бораве само у камповима, да се локалном становништву надокнади материјална штета коју су мигранти и избеглице причинили, да се оснажи контрола морских граница, да се бројчано појача особље које ради у прихватним центрима.
Они упозоравају и на опасност од великих нереда какве расположиве полицијске снаге не би могле да контролишу.
Министарство здравља је донело одлуку да се на острва у најкраћем року упути 145 медицинских радника разних специјалности. Мицотакисова влада, која без помоћи ЕУ не може да заустави нови талас избеглица, предузела је мере да се стање бар делимично нормализује.
Око 1.600 људи пребачено је с острва у кампове на копну, појачава се надзор граница и активира интегрисани систем контроле на мору вредан 50 милиона евра, који претходна влада није применила. Малолетници без родитељске пратње, у првом таласу њих 116, спојиће се са породицама које су већ у земљама ЕУ док ће још 200 малолетника с острва бити пребачено у кампове затвореног типа.
Међутим, одлука владе да се убрза депортација, и то тако што ће особама којима је азил одбијен ускратити могућност жалбе у другостепеној инстанци, наишла је на осуду опозиције, која је премијера Мицотакиса оптужила за кршење људских права.
Опомене стижу и од Асоцијације административних судија, која се такође противи новој одлуци владе, уз упозорења да права избеглица морају да се поштују и да је укидање права на жалбу одлука коју је донела само Грчка и ниједна друга европска земља. Одлука је у супротности с међународним хуманитарним и европским правом, каже се у писму судија и наглашава да се „ускраћивањем права избеглицама сакривају слабе стране примене постојећег система”.
Овакве примедбе могле би да зауставе најављене потезе владе, која је свесна тога да су наредне три недеље, у којима се очекује нови талас избеглица, критичне за правовремено реаговање. У контактима са ЕУ, пре свега с Паризом и Берлином, чине се напори да Анкара натера да заустави пребацивање избеглица и да се истовремено појача активност Фронтекса у обезбеђивању морских граница.
Аутор: Јасмина Павловић Стаменић, Политика.рс
