Свети Јован је пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Усековању главе Светог Јована Крститеља.
Међу личностима јеванђељским који окружују Спаситеља, Свети Јован Крститељ заузима посебно место.
Његова главна улога у животу била је на дан Богојављења, када је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христа и зато је црква дан по Богојављењу посветила његовом спомену.
Свети Јован се празнује више пута у години: 7. јула – Ивањдан – рођење Светог Јована, 11. септембра – усековање главе и 6. октобра када се обележава светитељево зачеће.
Свети Јован Крститељ рођен је шест месеци пре Христа (7. јула) и зато је назван Претеча, јер је људе припремао за долазак Спаситеља.
Попут многих хришћана који су страдали на путу Господњем и Свети Јован је посечен у време цара Ирода.
Данас се подсећа на страдање Светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипа, глава одсечена и на сребрном тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому.
Приликом прославе Иродовог рођендана, током пијанчења и оргијања, Салома је одиграла свој плес „Седам велова“, после којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће.
На наговор мајке, она је затражила главу Светог Јована.
Свети Јован је пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. То је и био узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу и блуду цара Ирода, који је живео у греху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.
Дан Усековања верници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.
Тога дана верници не славе и не веселе се, а по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово.
Усековање се у хришћанском свету обележава и као дан када је освећена црква коју су на гробу светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.
Аутор: ЕПК
