У бољи живот са 255 евра

Влада Србије је пресекла и одредила да се минимална зарада од наредне године повећа са 155,3 динара (1,29 евра) на 172,5 динара (1,46 евра) по сату. То је повећање од 11,1 одсто у односу на овогодишњи минималац.

Око 350.000 радника који су у овој години радили за минималац од 27.000 динара (230 евра) од наредне године практично ће у новчанику имати 3.000 динара више, односно 30.022 динара (255 евра).

– Ово је највеће повећање зараде до сада у Србији – рекао је министар финансија Синиша Мали и најавио повећање неопорезивог дела зараде са 15.300 динара (130 евра) на 16.300 динара (138 евра), као и смањење доприноса за Фонд ПИО на терет послодаваца за 0,5 одсто.

– Лане смо у сличном износу растеретили привреду. Настављамо са праксом да смањујемо оптерећење на зараде, овај пут од јануара у износу од 61 одсто, а то ћемо радити и у наредном периоду – рекао је Мали.

Саша Торлаковић, председник Синдиката грађевинских радника Србије објашњава да се минималац углавном односи на запослене у текстилној и обућарској индустрији, али ни грађевински радници нису боље плаћени.

– Минимална потрошачка корпа је 37.000 динара (313 евра), што је недовољно за преживљавање породице. То заправо није мини- корпа, него контејнер корпа. Па ко може с тим да преживи. Реално за нормално живот потребно је да једно четворочлано домаћинство има на располагању 77.000 динара (652 евра) – каже Торлаковић за „Вести“.

Он такође сматра да је у страховитој несташици радне снаге нереално да радници примају минималац, тако да велики број запослених добија и додатно новац „на руке“.

Послодавци су нудили повећање од шест до 10 одсто, док су синдикати тражили раст од 24,5 одсто, односно минималац од 33.700 динара (285 евра).

– Преговарали смо месец дана. Послодавци су заступали став да не могу да дају повећање веће од 10 одсто, а на крају је Влада преломила и повећала за 11,1 одсто. С обзиром на то да је неопорезиви део повећан за 1.000 динара (8,5 евра) то је у реду, али ми и даље тражимо од државе да нам олакша пословање – каже за „Вести“ Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.

Краду конзерве и жилете

По продавницама у последње две године крађе су порасле за 12 одсто, а људи покушавају да без плаћања изнесу храну, пиће, жилете, батерије…

Паштете и сардине најчешће се „лепе за руке“ купаца, који све масовније краду по продавницама и великим трговинским ланцима. И то чине највише због немаштине. Продавци се довијају на разне начине, почев од видео-надзора до зујалица којима су „украсили“ конзерве туњевине и флаше уља.

Одлазе и млади и средовечни

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже за „Вести“ да млади и средовечни, који имају највише развијене радне вештине и стручна знања, масовно напуштају земљу. Он наводи податке српских дијаспорских организација из Европе, Канаде, САД и Аустралије да је око 350.000 наших људи са развијеним пословним способностима дошло у те земље у последњих 10 година.

Ручак без меса

Свака четврта породица у Србији не може да приушти месо за ручак сваког другог дана, док чак половина домаћинстава у кући нема уштекано ни 100 евра за неке непредвиђене трошкове.

Такође, чак 1,7 милиона домаћинстава (68,5 одсто) нема новац за недељу дана одмора, што показује да је сиромаштво све веће.

Н. С. Прерадовић – Вести