У Србији не постоји привредни сектор без дефицита кадрова. Разлог за такву ситуацију није само у мањку радне снаге на тржишту рада која све више хрли у иностранство већ и у недостатку стручног кадра. Најбољи пример за то су возачи. Послодавци су у јулу од Националне службе за запошљавање потраживали 31 возача друмског возила и исто толико возача теретњака. Делује као да нису били превише заинтересовани за ову врсту радника, али то ипак не значи да возачи и даље нису у категорији најдефицитарнијих занимања. О тому већ извесно време сведоче и огласи за посао, с просечно у месецу више од сто објављених огласа, показали су подаци „Инфостуда”. То се посебно односи на професионалне возаче теретних возила или аутобуса. Одлив ове изузетно тражене радне снаге се, сматрају стручњаци, може ублажити реформом образовања и усклађивањем школства с потребама привреде, али и бољим условима за пословање и отварањем нових радних места. Баш је Унија послодаваца Србије недавно спровела анкету, а једно од питања односило се на разлоге због којих људи одлазе из земље. Како је недавно потврдио Милош Ненезић, председник уније, као главни разлог одласка, што се и могло очекивати, испитаници нису навели већу зараду, већ неадекватно запошљавање према постигнутом образовању.
Из саобраћајних школа по генерацији изађе око 1.000 ђака, а процењује се да је Србији годишње потребно обучавање око 2.000 професионалних возача да би се одговорило на потребе превозника. Неки од њих су зато организовали бесплатне обуке за возаче, а заједно с представницима удружења друмског саобраћаја, они ипак скрећу пажњу на то да Србији недостаје чак до 10.000 возача. Не крају, да су главни разлози одласка професионалаца знатно већа примања у иностранству. Наиме, док возачи запослени у аутобуском саобраћају месечно зараде око 60.000 динара, а у међународном европском транспорту око 1.000 евра, колеге из ЕУ зараде плату седећи за воланом, рецимо у Немачкој, и од 2.500 евра.
Није само зарада предност коју користе европске компаније да би привукле возаче, него и услови рада. Када возе за домаће фирме, возачи се суочавају с дугим задржавањима на границама, посебно с Мађарском и Хрватском.
– Велика је потражња за свим врстама професионалних возача. Србија их има око 100.000 с Д и Е дозволом, од којих је од 70.000 до 80.000 активно. Досад је њих око 10.000 преузело картицу и сертификат за управљање моторним возилима у Европи, познат као „си-пи-си”. С тим документом моћи ће лакше да оду у иностранство, јер Европа отвара границе за такве возаче. На овдашњем тржишту рада то ће створити додатне проблеме јер је ова струка ионако дефицитарна – сматра Горан Алексић, директор Пословног удружења друмског саобраћаја „Србијатранс”. Јулски подаци НСЗ-а показују да се на бироу обрело 9.073 незапослена са занимањима из области друмског саобраћаја, међу којима су и различити типови возача. Српским возачима тренутно је на располагању око 10.000 регистрованих аутобуса и око 140.000 теретних возила.
Траже се и магационери, виљушкаристи, курири…
Сличан тренд пораста тражње на тржишту рада бележе и магационери. За 12 месеци, тј. током целе прошле године, објављено је 1.182 огласа за ову врсту посла, а на сваки од њих је конкурисало око 46 кандидата, подаци су „Инфостуда”. У току овог јула, и посредством НСЗ-а послодавци су тражили 130 магационера. На листи тражених су и виљушкаристи, па се на такве огласе „Инфостуда” лане јављало око 14 кандидата, а то је била само потврда више да је на тој позицији најлакше наћи посао. У области транспорта, тражени су и курири. Овог јула послодавци су уз посредовање НСЗ-а поднели 12 пријава за запошљавање управо таквих радника.
Аутор: Марија Бракочевић, Политика.рс
