Иако је најефикаснија одбрана у случају несташица нафте формирање обавезних резерви, држава Србија веома мало средстава издваја за те потребе, истиче стручна јавност, коментаришући страховања настала после напада на саудијска нафтна постројења, који су уздрмали светски ланац снабдевања овим најважнијим енергентом, пише Данас.
Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, тврди да од 2014. године, када је уведена накнада за формирање обавезних резерви, ни четвртина тог новца није утрошена за ту намену па због тога те резерве нису остварене на задовољавајућем нивоу.
Основни проблем по том питању представља податак да држава званично не саопштава колико новца на годишњем нивоу инкасира од наплате таксе коју возачи плаћају када купују гориво за формирање обавезних резерви нафте као ни колико средстава од те суме одлази надлежнима у Министарству рударства и енергетике за формирање тих обавезних залиха, пише Данас.
Наиме, од октобра 2014. године у Србији се наплаћује такса од 2,6 динара по литру горива за обезбеђивање новчаних средстава за набавку обавезних резерви нафте. Министарство финансија има дискреционо право да донесе одлуку која сума ће од новца добијеног том таксом отићи надлежним службама у Министарству рударства и енергетике за куповину нафте и деривата.
У пракси веома мале количине тих средстава се уопште одвајају за те потребе и због тога Србија у овом тренутку располаже са веома скромним количинама обавезних резерви нафте, наводи Данас.
Примера ради, пише овај лист, у 2014. години ниједан динар није отишао у те сврхе.
„Крпљење“ буџета од таксе плаћене приликом куповине горива
Данас је раније у више наврата код надлежних у министарствима енергетике и финансија покушавао да сазна колико новца се инкасира од таксе за обавезне резерве нафте, али на наше питање никада није одговорено. С обзиром на то да се у Србији годишње прода око два милиона тона горива, а да се на сваки литар плаћа такса од 2,6 динара, може се доћи до закључка да држава на годишњем нивоу инкасира око 42 милиона евра што је сасвим довољно да се испуни захтев Европске уније да Србија до 2023. године располаже са обавезним резервама за 90 дана.
Међутим, проблем представља то што Влада Србије, уместо да одваја новац од таксе за те сврхе, како је то и планирано, већину средстава инкасираних на тај начин даје на „крпљење“ буџета, наводи Данас.
Епилог тога је да би Србија у случају глобалне нафтне кризе имала резерве нафте за свега десетак дана што је веома мало. Треба нагласити да се хипотетички говори о периоду у коме би куповина недостајућих количина нафте у иностранству била немогућа због кризе, односно у коме би морали да се оријентишемо искључиво на наше резерве.
Такође, проблем је и то што ако се настави са оваквом праксом Србија неће моћи да испуни захтев Европске уније да до 2023. године располаже прописаним обавезним резервама нафте. Иначе, ову обавезу Србија је преузела у оквиру процеса приступања Европској унији.
Данас.рс
