УЗДАНИЦА српске пољопривреде су особе старије од 65 година, које возе тракторе старе више од две деценије. Готово сваки други власник пољопривредног газдинства по годинама старости је увелико испунио услов за пензију, али и даље оре и копа.Резултати анкете Републичког завода за статистику показују да се пољопривредом бави само 8,7 одсто људи старосне доби од 35. до 44. године, који су у пуној снази.
У Србији је запослено 2,1 милион људи, док радну снагу газдинстава, оних који раде на њивама и у шталама, чини још око 1,3 милиона људи. У машинском парку је 452.000 трактора, и 86 одсто је у употреби више од 20 година.
Бранислав Гулан, аутор књиге “Руралне средине у Србији – Спасавање села и државе” и члан Националног тима за препород села Србије, сматра да је за значајније промене потребно да прође 20, па и 30 година, али да се више не сме чекати да се статистика додатно погорша.
– Стање је такво да ће од 4.700 села у Србији чак 1.200 нестати за деценију и по. Остаће само споменици у селима, ако буде имао ко да их сагради – износи суморне прогнозе Гулан. – Дa бисмо oпстaли и oстaли, сeлo мoрa дa дoбиje oнo штo пoдрaзумeвa цивилизaциjски стaндaрд зa урбaнe срeдинe: вoдoвoдну, кaнaлизaциoну, путну, ИT мрeжу. Пoшту прoшлe гoдинe ниje имaлo 2.000 сeлa, aсфaлтни пут и нoрмaлну вeзу сa oкружeњeм њих oкo 500, прoдaвницe нeмa у 1.000 сeлa. С oбзирoм нa нeгaтивaн дeмoгрaфски трeнд, јер гoдишње умрe 102.000, a рoди сe мaњe oд 65.000 људи, и свe су брojниja стaрaчкa дoмaћинствa, jaснo je зaштo у 2.700 сeлa нe пoстojи дeчjи вртић, зaштo у 230 сeлa нeмa oснoвне шкoле, a 170 шкoла пoхaђa сaмo по jeдaн ђaк.
Гулан истиче и да у ЕУ сељаци имају подстицаје од 500 до 900 евра по хектару, а у Србији до 35 евра по хектару. По његовом мишљењу, и ту се налазе разлози зашто производња наших пољопривредника није конкурентна.
– Људи се плаше повратка у село. Сада се у рурална подручја враћају само стари који су са 15 или 16 година побегли у највеће градове – каже Гулан. – Сад су то старци, са више од шест деценија. Људи морају да знају да повратак на село не значи враћање мотици и ралу, већ посвећивање модерној пољопривреди која даје озбиљну перспективу. А, ми данас имамо и око 800.000 хектара земље коју нико не користи.
ПУСТО 50.000 ДОМОВА
– СИТУАЦИЈА на српском селу је прилично алармантна – каже, за “Новости”, академик Драган Шкорић, председник Одбора за село Српске академије наука и уметности. – Више од 50.000 кућа у сеоским газдинствима је пусто, а најлошија је ситуација у брдско-планинским регионима, посебно на југу и југоистоку, где се из године у годину повећава број празних кућа. Готово пола милиона хектара земље је под парлогом, јер се не обрађује. Села немају пошту, школу, немају продавнице, амбуланте и лекара…
Бројке
* 4.700 Села укупно има на територији наше земље
* 500 Села нема асфалтни пут и везу са околином
* 1.200 села може да нестане у наредних 15 година
Новости.рс
