Од свих економских показатеља у нашој земљи широј популацији најважнија је висина плате. Вероватно је то и разлог зашто се у кампањама политичара на централном месту налазе обећања о просечној плати.

Kод нас је рецимо од 2016. године актуелно обећање о плати од 500 евра које се из године у годину пролонгира да бисмо стигли до последњег обећања да ће тих 500 евра бити у децембру ове године због чега је највероватније и померено повећање плата у јавном сектору са уобичајеног јануара следеће године на новембар текуће. Међутим, добро је погледати како су се у последњих 18 година, од 2001. године, кретале плате и где се налазимо у односу на упоредиве земље из региона Централне и Источне Европе.

Немања Вуксановић и Александра Анић са Економског факултета у Београду направили су анализу кретања плата у Србији, као и утицај доходака на неједнакост с обзиром да смо по Џини коефицијенту на врху европских земаља по неједнакости. Пре скоро две деценије, 2001. године просечна плата износила је 5.840 динара или око 100 евра. Просечна нето плата у 2018. години била је 49.650 динара што је повећање од чак 8,5 пута. Међутим, ако хоћемо да видимо колико је заиста порасла куповна моћ те плате морамо да урачунамо ефекат инфлације, након ког испада да је просечна нето зарада у Србији за 18 година повећана за свега 152 одсто или за близу две деценије тек око 2,5 пута.

Аутори раздвајају два периода у кретању плата. Први је од 2001. године до избијања кризе 2008. године и у том периоду просечна реална плата је повећана за укупно 155 одсто. У периоду након избијања кризе, од 2009. до прошле године за када су узети последњи подаци просечна плата је расла годишње мање од један одсто, односно имали смо стагнацију.

Ако гледамо плате изражене у еврима, који не одражава само кретање зарада већ и девизног курса, просечна плата је у периоду 2001. до 2018. године порасла за 4,3 пута, што је дупло више од реалног раста плата у динарима. На бржи раст зарада у еврима од раста реалних зарада нарочито је утицало снажно реално јачање динара током периода од 2001. до 2002. године и од 2005. до 2008. године.

Тако је у том преткризном периоду од 2001. до 2008. године просечна плата у еврима порасла за 3,8 пута, а у последњих десет година просечне нето зараде у еврима су повећане за око 25 одсто. Другим речима, просечна плата је са 370 евра у 2008. години порасла за свега 50 евра до 2018. године. Ипак, у 2019. години аутори овог рада процењују да ће просечна плата достићи 470 евра, што је годишњи раст једнак расту плата у претходној деценији.

Ако упоредимо плате у Србији са платама у региону Централне и Источне Европе открићемо да се по номиналном износу плате у еврима (из 2018. године) иза Србије налазе само Албанија и Северна Македонија, док ако узмемо у обзир разлике у ценама између земаља иза нас се налази само Албанија, мада је додуше разлика у односу на развијеније земље мања.

Најмању просечну нето плату у 2018. имали су Албанци са свега 387 евра и грађани Северне Македоније 390 евра. Просечна плата у Србији била је 420 евра, БиХ 449 евра и Бугарској 457 евра. Остале земље су изнад магичне границе до 500 евра. Просечна плата у Црној Гори износила је 511 евра, Мађарској 635, а Румунији 656 евра. Хрвати су зарађивали 802 евра, а највећу просечну плату у ЦИЕ имали су Естонци 1.062 евра. Поређења ради просечна нето плата у Немачкој у 2018. износила је 2.270 евра. У мају ове године просечна зарада у Србији је достигла 470 евра, али то није било довољно да престигне БиХ, у којој је била 473 евра, и Црну Гору, која је на 513 евра.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс