- Од 1941. до 1944. четници под вођством генерала Драже Михаиловића ослободили су 34 града у Србији, БИХ и Црној Гори, а послератна, комунистичка литература те акције приписивала је партизанима иако су они у то вријеме били у НДХ, а њихово присуство у Србији и Црној гори било је на нивоу статистичке грешке
Припремио: Иван Милошевић
Скоро пола вијека комунистичка идеологија проглашавала је само партизане ослободиоцима и борцима против окупатора. За Југословенску војску у отаџбину (четнике) били су резервисани термини издајника, сарадника окупатора и ратних злочинаца. У Црној Гори и данас влада таква слика, али вријеме је да се и овдје саопшти нешто што нас нико није учио, односно што је скривано од нас.
Наиме, партизани су градове ослобађали већином крајем рата, и то након септембра 1944. године, и то након продора Црвене армије. Међутим, од 1941. до 1944. четници под вођством генерала Драже Михаиловића ослободили су 34 града у Србији, БИХ и Црној Гори, а послератна, комунистичка литература те акције приписивала је партизанима иако су они у то вријеме били у НДХ, а њихово присуство у Србији и Црној гори било је на нивоу статистичке грешке. У овом тексту наводимо имена 34 града које су ослободили четници. Истина о томе највише је заслуга Милослава Самарџића, уредника и директора Издавачке куће „Погледи“. Ти подаци се могу провјерити у литератури и о томе постоји обимна архивска грађа, како у домаћим тако и страним архивима. Уз то и према аутентичним сликама из Другог светског рата, које је у својим књигама објавио Милослав Самарџић, види се како припадници четничког покрета улазе у ослобођена мјеста од Немаца, широм Србије.
Овој је списак градских насеља која су четници ослободили од Немаца:
1. Лозница (31. август 1941)
2. Богатић (1. септембар 1941)
3. Крупањ (4. септембар 1941)
4. Бања Ковиљача (6. септембар 1941)
5. Горњи Милановац (29. септембар 1941)
6. Чачак (1. октобар 1941)
7. Страгари (4.октобар 1941)
8. Љубовија (октобар 1941)
9. Пријепоље (12. септембар 1943)
10. Прибој (12. септембар 1943)
11. Зворник (17. септембар 1943)
12. Бања Ковиљача (17. септембар 1943)
13. Бијело Поље (септембар 1943)
14. Рудо (18. септембар 1943)
15. Брза Паланка (18. септембар 1943)
16. Љубовија (30. септембар 1943)
17. Бајина Башта (30. септембар 1943)
18. Нова Варош (октобар 1943)
19. Вишеград (5. октобар 1943)
20. Чајетина (10.октобар 1943)
21. Рогатица (14. октобар 1943)
22. Мајданпек (26. август 1944)
23. Кучево (28. август 1944)
24. Лесковац (31. август 1944)
25. Власотинце (31. август 1944)
26. Сврљиг (2. септембар 1944)
27. Кадина Лука (2. септембар 1944)
28. Лазаревац (3. септембар 1944)
29. Подлугови (10. септембар 1944)
30. Бреза (11. септембар 1944)
31. Пљевља (септембар 1944)
32. Ражањ (октобар 1944)
33. Варварин (октобар 1944)
34. Крушевац (14.октобар 1944)
ИЗВОР: Седмица.ме
Kad ce poceti da se uci prava istorija Srbije i srpskog naroda.? Dokle ce se izucavati falsifikati. Ako ministar prosvete ne zna sta mu je osnovni zadatak neka napusti fotelju.
Каква лажурија.
Не видим овде да је наведен Вранић, где су поклали око тридесет душа, мушко, женско, деца.
Лако вам је сада лагати, кад су четници на власти.
Не улазим у то ко је шта ослобађао.
Али оно што поуздано знам јесте да је од силног ослобађања како од партизана тако и од четника, српски народ коришћен као потрошна роба.
Поред толиких ослободилаца, сада смо на извесном путу изумирања.
У Вранићу је било неколико рањених четника и двоје бораца са њима.Сељани су их потказали партизанима,а ови мучки побили.Уследила је одмазда за цело село.
Па, ево шта википедија каже:
“Масакр у Вранићу
Из Википедије, слободне енциклопедије
Масакр у Вранићу је било масовно убиство 67 цивила у селу Вранић 30 km од Београда, које су током ноћи 20/21. децембра 1943. убили припадници Првог батаљона Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВуО (у народу још позната и као Вартоломејска ноћ надомак Београда). Подељени у три групе, четници су извршили покоље у 14 кућа у селу чији су поједини чланови били сумњичени за одржавање везе са партизанима. У свим кућама побијени су сви укућани, осим петоро који су случајно преживели.
Овај масакр био је најмасовнији у низу децембарских покоља на територији Авалског корпуса ЈВуО.”
Друга је прича што се потомци четника, а и ови новопечени правдају, лажу, глупирају, измишљају и фантазирају у себи својственом дегенеричком стилу, па веле да су се то партизани прерушили у четнике па побили народ, да би људи замрзили четнике на “правди Бога”
Ово би могао да прочита и онај доле лајави џукац Небојша..
Ne, nego je tvoj tito oslobadjao. Jebao te on u usta glupa.
Za koju godinu ce se verovatno dokazati da partizani nikad nisu postojali.
Kruševac nisu oslobodili, nego su ušli prvi u grad koji je već bio napušten od strane Nemaca. Ali stoji, npr. da su u selu Jasika, upozorili meštane da beže, jer su dolazili Bugari u te krajeve i redom ubijali. Tom prilikom je moj deda ranjen u leđa jer se poslednji izvukao kada su Bugari već stigli, dok je bežao, mitraljez ga je okrznuo.
Četnici tj. JVuO i Partizani… U svako slučaju treba da budemo ponosni što smo imali dva antifašistička pokreta.
Živela Srbija
За Горњи Милановац знам да су га ослободили партизани, од Шваба заробили тенк и ено га и данданас изложен на улазу у град.Међутим, ова четничка власт је ревидирала историју, па сад у википедији пише да су га ослободили партизани и четници, али и поред тог прекрајања у википедији пише:
“У Другом светском рату Горњи Милановац је први пут ослобођен крајем септембра 1941. године, заједничком акцијом четника и партизана. Убрзо је поново окупиран, трећи батаљон 849 немачког пешадијског пука успео је да се пробије до града 15. октобра 1941, када је 90% кућа и зграда у граду попаљено.[7] Горњи Милановац је, после дванаесточасовне борбе, 17. септембра 1944. ослободила 17. источнобосанска народноослободилачка ударна дивизија.”
Има доста таквих примера и у поменутим градовима.
Наша је невоља што како ко дође на власт, онда он према себи кроји и историју, тако да сад тек не знамо ни ко смо, ни шта смо, ни одакле смо.