Делује да су нови напади на Ријад неизбежни. Улицама Саудијске Арабије шире се гласине да се Хути неће зауставити док не стигну до Меке
Протеклог викенда, портпарол Оружаних снага Јемена генерал Јахја ал-Сари, хладнокрвно је објаснио како је Ансаралах, познат још и као побуњенички покрети Хута, уз помоћ онога што Јеменци називају „народни одбори“ (оружане групе јеменских племена као замена за оружане снаге; прим. прев.) заробио три саудијске бригаде са укупно 2400 запуштених, дезорганизованих војника, а уз то и плаћенике из Јемена и Судана, као и неколико стотина борбених возила. Према тврдњама Ансаралаха, убијено је најмање 500 саудијских војника. (Званични представник оружаних снага коалиције предвођене Саудијском Арабијом одбацио је такве наводе.)
Био је ово део операције одлучно назване „Божија победа“ спроведене у провинцији Нарџан, у Саудијској Арабији, северно од границе са Јеменом. Хути, који су у тактичком и стратешком смислу пуно научили од бораца Хезболаха, похвалили су снаге муџахедина и „народних одбора“ који су учествовали у операцији „Божија победа“.
ЛОША ВЕСТ ЗА МОНАРХИЈУ
Пуковник Пат Ленг износи у свом блогу прилично корисно запажање у вези заробљених саудијских возила. Нека од њих су припадала Саудијској националној гарди (САНГ): „Претпостављам да су ове трупе биле у саставу модернизоване САНГ, на чијој обуци и опремању су САД предано радиле више од 50 година. Тако олака предаја ових Бедуина јако је лоша вест за саудијску монархију.“
Нарџан, место ове успешне рације, је провинција са већинским шиитским становништвом. Али за разлику од Источне провинције, где је стационирана главнина саудијске нафтне индустрије и где су заступљени Дванаесто-имамски шиити (присталице вере о дванаесторици имама, који ишчекују поновни долазак последњег од њих, Махдиа, који ће свет учинити праведнијим) у Нарџану су већина исмаилити. Они су се донедавно делимично прилагођавали династији Сауд, снажно анти-шиитски настројеној. Али више не. Као што сам већ извештавао, успех све смелијих операција Хута унутар Саудијске Арабије могућ је искључио уз помоћ темељних информација са терена.
Што се тиче офуцаних заробљених саудијских војника они су – како је потврдио Мухамед ал-Бухајти, припадник политичког крила Хута – претежно такфири, односно истински верници који међу браћом муслиманима виде легије неверника, тј. отпадника од правог ислама који заслужују смртну казну – и џихадисти.
Хути се спремају за офанзиву
У Бејруту сам пуно времена провео у темељном разговору са Хасаном Алијем Ал-Емадом, интелектуалцем, политичаром и сином утицајног јеменског шејка, који под својом командом држи 12 племена. Он је најпре и сам био заидит (следбеник умерене шиитске секте; прим. прев.), ал-Емад је уз помоћ других јеменских извора потврдио да су главни актери заправо били из покрета Хута – а не само племе Хути које је само једно од многих заиди племена у северном Јемену. Главни град – Сану – преузео је покрет Хута, а не искључиво племе Хути.
Ово је од суштинске важности за разумевање чињенице да је до сада већи део северног Јемена чврсто стао уз покрет Хута – који се још назива и владом северног Јемена. Није тешко прогнозирати да би овај покрет на крају могао ујединити огромну већину Јемена против династије Сауд.
ШТА СМЕРА МУХАМЕД БИН ЗАЈЕД?
Ал-Емад је имао велику жељу да истакне да је једини обједињујући чинилац у вртоглаво сложеним мозаику јеменских племена заједничка борба против страног агресора – у овом случају серијског бомбаша који је, према извештајима УН, од 2015. Године, одговоран за изазивање највеће хуманитарне кризе на свету. Изнео сам Ал-Емаду своје запажање да је шаблон јеменских племена јако сличан авганистанском. Очито да је уживао у овом поређењу.
Ал-Емад је такође потврдио да се плаћеници који се боре у јужном Јемену масовно придружују покрету Хута. Биће то још већи изазов за тзв. „коалицију“ која бомбардује Јемен још од 2015. а која је сада сведена на династију Сауд, након што су се УАЕ одлучили за „преговоре“. На терену, ситуација је заправо још мутнија. Тачно је да се Хути – које подржава Иран – боре против Ријада, али они се истовремено боре и против остатака Ал Каиде и понеког џихадисте Даеша. Династија Сауд ствара илузију како и они чине исту ствар, а заправо не раде ништа.
Уз то, Хути такође воде борбе против Прелазног већа југа, формираног пре само две године. Реч је о сецесионистичкој организацији која жели независни Јужни Јемен. Ипак, Прелазно веће југа је пре свега пета колона УАЕ, коју финансира и наоружава Абу Даби. Шта онда врховни господар Абу Дабија, Мухамед бин Зајед (МБЗ), иначе ментор МБС-а, намерава да уради у Јемену? Пратите траг новца (нафте).
Оно што је заиста важно, јесте потпуна контрола стратешки изузетно значајног Баб-ел-Мандеб мореуза, који повезује Црвено море са Аденским заливом. Све се врти око трговине нафтом и повезаношћу. Кина која има базу у оближњем Џибутију помно прати све што се догађа у Адену и јужном Јемену.
У међувремену, јеменска „влада“, коју води предсеник Абд Рабу Мансур Хади, остаје бесмислена имагинација. Једино што Хади заправо ради јесте пружање подршке Прелазном већу југа у борби против Хута. Постоји још једна фасцинантна нафтна рачуница. Хади заправо премешта своје војне операције у митски град Мариб, чувену престоницу Билкис античке Краљицу од Сабе.
Рушевине библијског града Мариб у Јемену
Слично Фројдовој паралели између слојева подсвести и рушевина римске цивилизације, постоји безброј прекривених места попут Мариба у величанственој јеменској историји. Мариб је био првобитна престоница Арабије Феликс, коју су величали еминентни историчари попут Страбона и Диодоруса Сикулуса, а који је слао хиљаду талента (античка јединица за масу; прим. прев.) тамјана годишње у Вавилон, за свечаност гозбе у част Баала (античко божанство многих блискоисточних племена; прим. прев.), или би продавали слоновачу, злато и кожу леопарда за караване краљице Египта, Хатшепсут.
Фокус Мариба усмерен је ка Руб ел Халију – непрегледном пустињском вакууму – док сања о новом арапском царству – којим свакако не би владала дотрајала, корумпирана и изразито неука династија Сауд. А ту се поново враћамо на перспективу Уједињених Арапских емирата. Мариб је игром случаја и земља порекла шеика Заједа, оца МБЗ. Из тог места потиче његово племе. Шејк Зајед је 1970. године заправо финансирао читав тим археолога и пољопривредних инжењера који су радили на оживљавању Мариба. Данас, као неко ко вуче конце из сенке у име губернатора Мариба, Султана ал-Арадаха, МБЗ би желео да контролише ову област како би коначно испунио татин сан. Проблем лежи у томе што му Хути то никада неће дозволити.
ПУСТИЊА КРИЈЕ СВЕ ТАЈНЕ
Покушати да се одгонетне ова јеменска загонетка исто је што и изгубити се у Борхесовом лавиринту огледала. Заправо у пирамиди огледала. У Бејруту сам имао ту привилегију да разменим небројане приче са својом пријатељицом, принцезом Виторијом Алијатом са Сицилије, оличењем опуштене, модерне аристократије, цењеним исламологом и првим италијанским преводиоцем Господара прстенова (Толкин се одушевио преводом).
Виторија, која је превела наше разговоре са Ал-Емадом, љубазно ми је уступила један од ретких преосталих примерака првог издања Гарзантија, њеног очаравајућег дела Харем, из 1980. године; студију о женама у арапском свету, у форми дневника са путовања. У њему сам наишао на један борхесовски одломак Хасана ибн Ахмада ал-Хамданија, написан још давне 935. године н.е. у Сани: „Негде у пустињском песку закопана је обрнута пирамида; она крије истину људског рода. Истина је закопана у пустињском песку, па ће тако онога ко је случајно открије људи сматрати за лудака коме је мозак испарио од усамљености и сунца.“
Чињеница да дивљаци из династије Сауд настоје да униште Арабију Феликс – седиште величанствене, хиљадугодишње пустињске цивилизације и чувара знања – говори много о времену у којем живимо, пуном кича и неукуса. Прави Јеменци прозрели су тај план. У прозаичном смислу, након невероватног напада на Абкаик, који је променио однос снага на терену, покрет Хута је преко председника Врховног политичког савета Јемена, Махди ал-Машата, понудио примирје МБС-у. Његово окружење прихватило је само „делимичну“ обуставу бруталне кампање бомбардовања. Дакле, одважније операције помоћу дронова и кудс-1 крстарећих ракета су неизбежне. Као што је Бухаити констатовао, „они ће се усмерити на још важнија, критична саудијска постројења“.
Назнака онога што се спрема био је пожар у Џеда железничкој станици, која је чвориште Бин Салманове брзе пруге дужине 300 километара и вредности преко седам милијарди долара, између Меке и Медине. Улицама Арабије шире се гласине да се Хути неће зауставити док не стигну до Меке.
Хаџилук у Меки
Што се тиче јеменских кудс-1 крстарећих ракета, ево једне изузетне техничке анализе која долази са пресудним увидом и освртом на тврдње Уједнињеног Краљевства, Немачке и Француске да Иран стоји иза недавних напада на саудијска нафтна поља: „Занимљиво је да Пентагон није оптужио Иран за овај напад и да је уздржан у оценама, знајући врло добро да су ове крстареће ракете дошле са територије коју држе Хути.“
Након напада дроновима на Абкаик и операције „Божија победа“, рећи да се МБС заглавио у мочвари сопствених грешака био би еуфемизам. Немилосрдно бомбардовање Јемена током више од 4 године његовог мандата као министра одрбане, вратиће му се као сопствено чедо, Франкенштајн. У Бејруту сам такође провео сате и сате расправљајући о унутрашњој мочвари саудијског друштва, са аналитичарима организоване опозиције, који воде интернет страницу „Саудијска стварност“.
Рекли су ми, између осталог, да је новинар Џамал Кашоги убијен зато што је саудијски конзул у Истанбулу претерао са дозом инјекције која је требало да га паралише. Кашоги је потом раскомадан, а одсечени делови тела су потом спаљени. Стога не чуди што његов леш никада није пронађен. Развој догађаја унутар Саудијске Арабије опозиција види кроз призму да је МБС Трампов човек у Ријаду – због нафте – док би ЦИА, попут Кашогија, радије сарађивала са уставном монархијом и имала свог човека на врху ланца управљања.
Влада потпуна нестабилност. Једино што је сигурно јесте да ће Хути наставити да врше офанзивне војне акције унутар Саудијске Арабије уколико МБС не обустави свој свирепи рат. У супротном, било би му боље да резервише карту у једном правцу за Лондон.
Превео Лука Угрица
Извор Asia Times
Нови Стандард
