КАРТЕ су отворене. Некако у исто време, и Брисел, и Београд су изашли са својим ставовима како ће се даље односити према питању Косова.
Најпре је Европска комисија, у извештају о напретку и званично везала европски пут Србије с косовским питањем, иако је то, фактички, и до сада био случај. То спајање „два колосека“ у један, потврдили су и шефови држава или влада на децембарском самиту, уз образложење да се то чини да би се тачно знало који услови стоје пред Србијом.
Влада Србије је на то одговорила недавном платформом, у којој се акценат ставља на север Косова и енклаве. Из Брисела још вагају овај документ, а неки делови су већ оцењени као прихватљиви. Ипак, коначног става према платформи још нема.
– Наш став је јасан, и он је истакнут у закључцима Европског савета од 11. децембра – одговорила је за „Новости“ портпарол високе представнице Маја Коцијанчич, на питање какав је коментар званичног Брисела на платформу Владе Србије о Косову.
То практично значи да ће Брисел инсистирати на „административној целовитости“ Косова, без прекрајања административних линија. Из платформе би требало да буде прихватљиво све оно што је у складу с извештајем ЕК, укључујући и финансирање активности српске заједнице на Косову, из буџета Србије, на транспарентан начин.
ЕУ, с друге стране, не би од Београда тражила да признаје једнострано проглашену независност Косова, јер то, у осталом, није урадио ни један број њених држава чланица.
За Брисел је, у суштини, важно да не буде препрека за даљи процес европских интеграција Србије и Косова, који за ЕУ наступају као засебне административне целине – као што је то, на пример, био случај с визним режимом или одговарањем на упитник Европске комисије – без задирања у статус и став одређених земаља према овом питању.
Новости
