Нељуди из нашег сокака

Све човек до човека, све људскост до људскости, све карактер до карактера. Овим речима се обратио Милован Миливојевић, отац Миломира Миливојевића (26), погинулог радника државног предузећа МБ Наменска колегама које су дошле испред суда у Ивањици да подрже директора фабрике Радоша Миловановића, а Миливојевиће вулгарно вређали.

Очај овог оца нацији је наметнуо питање где је ишчезла саосећајност и шта нагони људе попут ових из Лучана да аплаудирају оном у време чијег је 37-годишњег мандата страдао 21 њихов колега.

– Вређали су нас ни криве ни дужне, вређали су наше мртво дете, псовали ми мртву мајку… У мени се све тресло – присећа се Миливојевић за „Вести“.

Каже да то није све што је доживео. Од смрти сина у незаштићеним условима у фабрици, ретко ко уђе у кућу Миливојевића. Нико осим кума и неколико момака који су сведоци на суду. Чак ни прве комшије.

Оковани страхом

Разлоге понашања оних који окрећу главу од њега делом види у страху од губитка посла или непродужавања уговора о раду. Има, каже он, и оних који су „правду продали за гориво и један ручак“.

– Све је директор купио државним новцем. Парама нас грађана је купио и мртве, затворио уста породицама које су у фабрици изгубиле најближе. Нудио је материјално и мени, али ја своје мртво дете не продајем. Тешко ми је и међу таквим окружењем се осећам као да сам пола века био слеп, да сам узалуд живео. Понашају као да је моје мртво дете ратни злочинац. Свој образ су продали, али ја свој нећу – поручује Миловановић и истиче да „овде људскости више нема“.

Одсуство емпатије последњих година, према речима Драгана Поповића из Куће људских права, последица је друштвене ситуације, односно економског положаја људи, па тако и урушавања моралних норми.

– Тешко је рећи где су нестале друштвене вредности. Солидарност која је била нешто веома важно и гајила се у време социјализма је изгледа са њим одбачена. Избацивано је све, чак и вредности важне за здравље заједнице, па је тешко да се не буде грамзив и да се не гази преко лешева. Остало је само ја и само мој интерес“- прича Поповић за „Вести“.

Како се десило да родитељ више нема осећања за несрећу другог родитеља? Како жене, које су пред судом подржале бившег градоначелника Бруса Милутина Јеличића Јутку, немају женске солидарности са Маријом Лукић, која је отворено проговорила да ју је он сексуално узнемиравао.

Несавесни лекари

Где сте склонили Хипократову заклетву, питање је за лекаре после оптужби Марине и Дарка Савића из Пожаревца на рачун лекара да су криви за смрт њиховог детета. Несрећна жена која ће правду тражити на суду каже да јој је лекарка приликом прегледа пробила водењак, а да је била тек у 18. недељи трудноће, па је дечак који је изашао с плодовом водом умро јер му нико није помогао. Возач Жељко М, који је на магистралном путу Шабац-Лозница аутомобилом прегазио тројицу младића, од којих је један погинуо, побегао је с места несреће, па се вратио да пита „шта се десило“, а у Врању возач ударио пешака и побегао… Нико ни прстом није мрднуо да помогне тинејџерки коју је у београдском трамвају напаствовао манијак усред дана.

Пре је код људи у питању страх него безосећајност, тумачи за „Вести“ психијатар и психотерапеут др Петар Војводић.

– Можеш да саосећаш са другима у њиховим мукама, али се повлачиш кад си у ризику од личне штете. Такав начин понашања је производ притиска средине, пошто је данас прихватљиви начин опхођења законски регулисан, али је и производ моћи. Зато људи и када би помогли и по цену да добију батине, неће да се мешају јер могу да буду кажњени законски или самим конфликтом. Такође данас се све снима, мобилним телефоном, што изазива страх да ће онај ко се у нешто умеша имати штету. Зато то избегавају – појашњава наш саговорник и истиче да грађане у то гура друштво које форсира пасивност, а противи се оштро дизању буна и прављењу проблема.

Антихероји антисистема

– Ко хоће да наруши овај данашњи антисистем страда као што се десило породици Миливојевић која се усудила да затражи одговорност за смрт сина. Ако се овако буде наставило, друштво ће попуцати по свим шавовима – каже Драган Поповић.

Сам против свих

– Људи кад делују у групи или уз њену подршку или иза њих стоји систем који их подржава могу да се изборе с нечим. Међутим, када су сами, самим тим су и доста рањиви и треба им много храбрости и самоконтроле да се боре – каже Петар Војводић.

„Не желим ни на сахрану да ми дођу“

Милован Миливојевић каже да кад иде центром Лучана јаве му се људи на улици, али нико не сме с њим ни кафу да попије, а ови који су подржавали Миловановића испред суда, кад га виде, беже на другу страну улице.

– Ако баш налете на мене, погну главу и прођу- каже нам.

Не може да верује да му је леђа окренула прва комшиница с којом је одрастао, а мајка је два сина, школски друг кога је у кућу усељавао.

– Био сам спреман да за те људе руку у ватру ставим, да изгорим да их спасем, у воду да скочим, да погинем за њих – прича и напомиње да је ћерки казао да ће је из гроба проклети ако такве пусти на његову сахрану.

Вучићево упозорење

Председник Србије Александар Вучић је, коментаришући вербални сукоб једног од лидера Савеза за Србију Драгана Ђиласа и полицајца од пре неколико година, поручио људима из СНС-а да су ароганција и бахатост незамисливе и упозорио да свако ко поступи тако мора да сноси последице. Он је истакао да има много људи на локалу који се, кад не знају како да правдају своје лоше потезе, неоправдано позивају на њега.

– Али, ако хоћете да пледирате да представљате народ, да имате ширу народну подршку, а да се тако односите према грађанима – то немојте да очекујете – поручио је и додао да свако ко би тако поступио из СНС-а мора да сноси последице.

А да ли их има, како је казао, има их, несумњиво.

Д. Декић – Вести