Држава од породица палих бораца тражи кирију за станове које су им изградили Јапанци

Породице палих бораца и ратних војних инвалида већ 12 година живе у Улици Палих бораца у Нишу, у згради изграђеној новцем Јапана и, како сами кажу, без плаћања закупа. Kада су 2017. године уговори потписани на 10 година истекли, тражили су да их продуже, али нико их није чуо. Пре недељу дана добили су ултиматум – имају месец дана да прикупе документацију, пристану да плате кирију или да се иселе.

Пре 12 година новцем Владе Јапана и Националног инвестиционог плана изграђене су зграде у 11 градова Србије. Тада су породице ратних војних инвалида или оних чији су очеви погинули у ратовима деведесетих година потписале уговоре на 10 година, у којима стоји да по истеку могу поднети захтев за продужење, на исти временски период.

Разлог за периодично продужавање уговора био је, како је те 2007. године тврдио председник првостепене стамбене комисије Никола Жујовић, да се спречи евентуална препродаја станова.

Истовремено, већ се размишља о томе како и на који начин да се по истеку десетогодишње закупнине, тим истим људима тј. станарима, омогући да по повлашћеним ценама откупе станове у којима ће живети – испричао је тада Жујовић за Вечерње новости.

Међутим, прошле године је Уредба о решавању стамбених потреба ратних војних инвалида и породица палих бораца измењена, а да они који се тицало нису обавештени званично о томе. Тек пре недељу дана добили су обавештење у којем нема речи о откупу, али има о “непрофитном закупу”, који за двоипособан стан износи нешто мање од 9.000 динара месечно, а до сада, прича једна од станарки Маја Дракуловић, нису плаћали ништа.

Понуђена цена је у реду, када би био откуп у питању, али да ја ту 5 година плаћам непрофитну закупнину, тако су написали. Они су те две речи искористили да се ограде од свега легално. Имамо рок од месец дана, а много је папира које треба да се прикупе, за све њих треба да се чека, баш је тешко прикупити то за месец дана. Баш као да је намештено да дође до тога да нас избаце све напоље – рекла је Дракуловић.

Измене од прошле године уводе управо термин “непрофтини закуп” чију висину, према Закону о становању и одржавању зграда, одређује ресорни министар. И док је у првобитној одлуци стајало да новац од закупа иде “министарству надлежном за послове борачко-инвалидске заштите, а та средства користе се за решавање стамбених потреба лица ратних војних инвалида и породица палих бораца”, сада паре постају приход буџета локалне самоуправе и није дефинисано на шта се морају утрошити.

Новинари Јужних вести су питања која се тичу будућности станара из Улице Палих бораца послали су начелнику Градске управе Ниш Љубиши Јанићу, као и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Одговора за сада нема, али се секретарка Секретаријата за имовинско правне послове Анђелија Стаменковић састала са породицама, каже једна од станарки Јелена Митић Митровић.

На састанку су нам рекли да они само поступају по новој Уредби Владе. Нисмо само ми у Србији, постоји још породица. Уколико се Уредба промени они ће је испоштовати. Они су морали по Уредби да поступе, она је стигла из Министарства и то је то. Ми смо на писарници одмах поднели захтев да не пристајемо ни на један од чланова обавештења које су нам послали, тако да ће се до даљег, док се не реши та ситуација, све пролонгирати – рекла је Митић Митровић.

У згради у нишком насељу Пантелеј живе 24 породице, све су потписале захтев и све су уједињене у овој борби.

Не стајемо овде, тражићемо измену целокупне Уредбе, јер она апсолутно никоме не иде у корист, ни ратним војним инвалидима, ни породицама палих бораца – испричала је Митић Митровић.

“Прозори прокишњавају, радијаторе нам поставили за лепоту”

Борба да сачувају домове није једина коју воде станари зграде у Улици Палих бораца. Након бројних перипетија, 2007. године су коначно уручени кључеви станова породицама особа које су задобиле инвалидитете или су погинуле током ратова деведесетих година. Kако сведоче станари и штампа, тог децембра 2007. године породице су се уселиле у станове који нису имале струју, воду и грејање.

Kад смо ушли у стан унутра је било хладније него напољу, а била је зима. Све је било мокро, осећала се влага, зидови су били мокри. Зидови немају никакву изолацију, то је само мрежица и креч. Нема ничега, све је оскудно, све је најнижи могући квалитет. На једвите јаде смо добили станове. Много је људи било пријављено, а мало станова и многи су били незадовољни поделом, па су упадали једни другима у стан. Тако да смо морали одмах у то мокро да се уселимо, да нам неко не би упао у стан – прича станарка Маја Дракуловић.

После неког времена, проблеми са водом и струјом су решени, али не и са грејањем – радијатори су и сада, 12 година касније, хладни, јер котао који је требало да се постави и ложи у подруму никада није стигао у ову зграду.

Уз квалитет зграде, породице имају проблема и са величином станова. Анка Гоцић је 1999. године на Kосову остала без мужа, па је у Ниш дошла сама са три девојчице. 2007. година добила је стан, али величине 28,5 метара квадратних.

Ми смо овде живеле 3 месеца. Добиле смо стан од 28,5 метара квадратних, нас 4. Сада сам ја сама, деца су се одселила. Kада смо дошле овде имале смо проблема са бубама, прозори прокишњавају, радијаторе су нам поставили за лепоту, никакви услови нису. Зграда је почела да тоне, ивичњаци су попуцали, кад падне киша олуци се запуше, влага је, немамо ни терасе. Ово је срамота за ову државу – рекла је Гоцићева.

Kако су писали медији пре 12 година, када су станови додељени овим породицама, Влада Јапана је само за станове у Нишу издвојила 1,2 милиона евра, док је Град обезбедио инфраструктуру и грађевинско земљиште. Новинари Јужних вести су и Амбасади Јапана послали питања о томе да ли је овако било замишљен пројекат и да ли је Влада имала права да на овај начин измени Уредбу, али одговори још нису стигли.

Милица Јовановић
Извор: Јужне вести