Бугарска новинарка Диљана Гајтанџијева у септембру је објавила податке о трговини оружјем у коју је умешан и отац Небојше Стефановића, Бранко. Након те објаве ухапшен је запослени у Kрушику Александар Обрадовић, који је 20 дана био у затвору, а јавност о томе није била обавештена. Гајтанџијева за Н1 каже да она није открила идентитет узбуњивача, али да је морала да објави податке на којима се видео печат Kрушика, као и да је то урадила у интересу јавности.
Нада се да ће Тужилаштво у Србији почети да истражује, како наводи, праве криминалне активности – корупцију у Kрушику и испоруку оружја које је завршило код терориста.
Министар полиције је лагао и документи које је Обрадовић доставио доказују да је отац министра полиције учествовао у међународној трговини оружјем.
“Kада сам чула да је узбуњивач ухапшен, била сам шокирана јер је Александар Обрадовић национални херој. Он је обелоданио корупцију на највишем нивоу у Србији. Документа која је доставио Армсвочу открила су међународну испоруку за наоружавање терориста. Оно што је још више шокантно је то да је уместо тренутне истраге у вези са трговином оружјем терористима у Јемену и корупцијом у државној фабрици наоружања Kрушик, истрага била усмерена на хапшење узбуњивача. Њега би закон требало да штити јер је узбуњивач”.
Упитала је коме је Обрадовић могао да се обрати.
“Он је сведок криминала који су починили високопозиционирани званичници. Kоме је он могао другом да се обрати? Он је информисао јавност, медије. Није могао да информише директора Kрушика, када је сам директор Kрушика умешан. Према документима које ми је Александар доставио, било је јасно да је Kрушик оштећен за стотине хиљада долара – намерно, како би приватна компанија ГИМ остварила профит, а коју је према истим документима представљао отац министра полиције Небојше Стефановића. Дакле, није могао да информише директора Kрушика о овом криминалу, није могао да информише полицију јер је у читав случај умешан отац министра полиције. Није могао да информише безбедносне снаге јер су и оне под кишобраном Небојше Стефановића. Није могао да информише ни тужиоца, јер је тужилац наложио његово хапшење. Читав систем је корумпиран. И Александар је сведок тога да је систем корумпиран. Он је зато доставио информације јавности”, каже новинарка.
По сваком закону чак и кад су информације пословна тајна, дакле не чак ни државна него пословна тајна, јавност мора да зна за корупцију, или у овом случају испоруку оружја, додаје она.
“Те информације не могу да се третирају као тајна ако су у интересу јавности. Он би законски морао да буде заштићен. Такође и тужилац је прекршио његова права, тиме што су га ухапсили, а одбили да истражују праву криминалну активност на коју је Обрадовић указао. Уместо да су га на суду узели као заштићеног сведока, тужилац је покренуо истрагу против њега, против узбуњивача”.
Друга ствар, додаје Гајтанџијева, и министар полиције је злоупотребио своју моћ.
“Чула сам интервју, односно новинарско питање у којем га новинар пита о улози његовог оца у ком је он хладнокрвно негирао све пред јавношћу. Рекао је да његов отац нема никакве везе са компанијом ГИМ. Дакле, министар полиције је лагао и документи које је Александар доставио доказују да је отац министра полиције учествовао у међународној трговини оружјем. То оружје је на крају завршило у Јемену. Чула сам и коментаре да Србија није испоручивала оружје Јемену. Јемен је под ембаргом. Да ли ико очекује да ће трговци оружјем показати документ у коме се наводи да је купац оружјем терористичка организација у ратној зони. Дакле документација је једна ствар, али документација није довољна да би доказала да Србија поштује међународно право. По званичним документима Саудијска Арабија је купац. Србија је, чим се појавила информација да је то оружје завршило у Јемену, морала да прекине даљу испоруку оружја Саудијској Арабији. Нису то урадили. Ја сам лично информисала власти у Србији. Написала сам писмо Тужилаштву за организовани криминал и информисала о својим сазнањима, али испорука није обустављена и сматрам да је разлог то што је у све умешан отац министра полиције”, наводи.
Она каже да су овде тема две врсте криминалних дела.
“Са једне стране је наоружање терориста у Јемену и кршење међународног права, јер оружје није завршило у Саудијској арабији како се наводи у документацији. Друго причамо о корупцији у коју је умешана државна компанија Kрушик, јер је продала оружје приватној компанињи ГИМ коју представља отац министра полиције и то по цени која је нижа од праве цене коју на пример плаћа Југоимпорт СДПР. У овом случају профит коју би Kрушик остварио од продаје је отишао у приватну компанију ГИМ. Руководство Kрушика је фаворизовало компанију коју заступа Бранко Стефановић. У документима се такође види да је иницијална понуда коју је Kрушик доставио ГИМ-у била виша, али је у коначном договору цена била знатно нижа. То је оштетило Kрушик за стотине хиљада долара и зато оптужбе против Обрадовића морају бити одбачене”, каже.
Он је још у притвору, али кућном, док су прави починиоци криминалног дела слободни, закључила је бугарска новинарка.
Н1 Београд
