Крагујевац – Сваки крагујевачки октобар је време за тугу, помињање, али и размишљање, па и овај данашњи, када се обележава 78 година од крваве одмазде немачких војника над недужним цивилима. На локалитету Думача, између села Љуљаци и Баре, на путу од Горњег Милановца ка Крагујевцу, Крагујевачки партизански одред и Гружански четнички одред заједно су напали колону 3. батаљона 749. пешадијског пука. У том нападу је убијено девет немачких војника, а рањено 27, од којих је један касније подлегао ранама. Акција је изведена 16. октобра, иако је наредбу познату као „сто за једног” генерал Франц Беме обзнанио 10. октобра. У тој наредби је стајало да ће за сваког убијеног немачког војника или фолксдојчера бити стрељано 100 цивила, а за сваког рањеног 50. Тако се дошло до броја од 2.300 људи које треба побити. Стрељано је око 2.800 грађана.
Рација у Крагујевцу почела је 18. октобра увече. По списку београдске полиције, прво су похапшене осведочене присталице партизанског и четничког покрета, заједно с њима и Јевреји. То ни издалека није било довољно, па је командант окупираног Крагујевца Ото фон Бишофсхаузен предложио мајору Паулу Кенигу да 19. октобра рацију спроведе у околним селима Белошевац, Мечковац, Маршић, Корман, Ботуње, Грошница, Горње и Доње Грбице. Том акцијом је руководио капетан Фриц Фидлер.
Интересантно је напоменути да су војници Трећег рајха у Крагујевцу углавном били трећепозивци, породични људи. Мајор Кениг је био професор теологије Протестантске цркве, а капетан Фидлер професор техничких наука са службом у Аустрији. Мајор Кениг је стрељао своје колеге, професоре Милоја Павловића и Лазара Пантелића. Генерал Беме је извршио самоубиство после суђења у Нирнбергу, да би избегао изручење новој Југославији.
Велика рација мушког становништва у Крагујевцу, узраста од 16 до 60 година, почела је 20. октобра. Старији су одвођени из кућа, кафана, продавница, радионица, с пијаце, ђаци из школа. Немци су их приводили под изговором да ће им бити замењене личне карте. Први цивили, углавном Роми и Јевреји, стрељани су тог дана увече на Становљанском пољу повише Шумарица. Рафали су допирали и до топовских шупа у којима су похапшени били затворени. Тад је и њима постало јасно шта их чека. У ноћи између 20. и 21. октобра написали су последње поруке ближњима, на комадићима папира, полеђини фотографија. „Лебац сутра немојте послати”, написао је Јаков Медина, књиговођа.
Стрељање у Шумарицама, у дубодеринама крај Ердоглијског и Сушичког потока из којих је било тешко побећи, почело је 21. октобра у седам сати ујутру и трајало је непрекидно до 14 часова. Уочи Другог светског рата Крагујевац је имао око 30.000 житеља. Дакле, Хитлерови војници су 1941. године побили 10 одсто грађана Крагујевца. На кућама су висили црни барјаци, а међу стрељанима је било и млађих од 16 година. Најмлађи је био Драгиша Николић, који је у смрт отишао с 11 година и 11 месеци. То, међутим, није сметало немачкој делегацији да градским властима пре две године предложи да се у Шумарицама подигне споменик немачким војницима из Првог и Другог светског рата који су ту сахрањени. Захтев је изречен усмено, не у званичној форми.
У Спомен-парку „Крагујевачки октобар”, који се простире на око 350 хектара, данас се налази 30 уређених хумки. До ослобођења 21. октобра 1944. године, на гробницама су стајали крстови, који су после скинути и замењени звездама петокракама. По наредби послератних комунистичких власти, скоро у потпуности је уништено и Старо војнички гробље у Шумарицама на коме су сахрањивани српски ратници из бојева с Турцима, балканских и Првог светског рата.
Спомен-парком доминира грандиозни Споменик ђацима и професорима, аутора Миодрага Живковића. Споменик је због облика – римског броја пет – прозван „Пето три”. Из одељења пето три Крагујевачке гимназије нико није стрељан. То доказују школски дневници из 1941. године, који се брижљиво чувају у Историјском архиву Шумадије.
У Шумарицама се налази и мала црква крај које се 21. октобра, уочи Великог школског часа, служи молебан за стрељане. Храм посвећен Светим крагујевачким новомученицима подигнут је прилозима Јована Алексића. Иако су темељи освештани 2002. године, црква још није до краја завршена.
Последњи преживели стрељање у Шумарицама Драгослав Јовановић преминуо је прошле године у 94. години. Имао је 17 година када је одведен на стратиште. Мајка га је пронашла живог међу лешевима, с 11 рана на телу од метака. Спомен-парк „Крагујевачки октобар” званично је формиран 1953. године, управо на иницијативу Јовановића. Спомен-музеј „21. октобар” подигнут је 1976. године. Грађен је по угледу на косовску Грачаницу, што надлежни у то време нису знали. Од 1964. године у Шумарицама се сваког 21. октобра организује Велики школски час, централна манифестација октобарских комеморативних свечаности. Данас ће на Великом школском часу бити изведена поема „Поуке из шуме” Александра Шурбатовића.
У Србији се 21. октобар, од 2012. године, обележава као државни празник – Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. И Велики школски час 2019. године биће прилика да се суочимо с питањем: „Јесмо ли достојни жртве крагујевачких новомученика?”
Аутор: Бране Карталовић, Политика.рс
