Сујеверје појело Рађев камен

ВЕЛИКИ белег, огромни камени рељефним крстовима украшени монолит из средњег века, за који се мислило да постоји само у легендама ваљевске Подгорине, археолози су открили прошле недеље. Истраживачи су древни споменик пронашли изломљен у шумском густишу врха Влашића који носи име – Велики белег.

– Сва питања у вези са овим обелиском су отворена. Не знамо ко га је овде донео ни чему је служио. Он је јединствен, као и огромни рељефни крстови на њему, који имају три попречна крака и неуобичајено постоље на месту где се симболично представљала Голгота. Легенде кажу да је Велики белег означавао гроб неког племића, али гроба овде нема. С друге стране, овде су вековима одржавани народни сабори, што указује на традицију светог места – каже археолог др Дејан Булић, из Историјског института, који је носилац пројекта истраживања баштине у Ваљеву и околини.

Он је са колегама из ваљевског Завода за заштиту споменика културе извео подухват обнове витешког Великог белега.

Становништво околних подгорских села раселило се и остарило, па је пре неколико деценија престало саборовање око белог монолита под којим извиру Тамнава и Уб. Белег је нестао у шуми и забораву, али нису они изломили камени стуб који је одолевао вековима.

– Од старијих мештана Миличинице чули смо причу о Великом белегу и кренули у потрагу. Уместо великог споменика једва смо нашли само његове комаде сакривене земљом и жбуњем. Када смо их боље загледали видели смо трагове експлозије. Трагачи за благом су га минирали, верујући да је у монолиту некако сакривено злато, као да је то шљива у кнедли! Наши пљачкаши старина нису случајеви за полицију већ за психијатрију – љути се др Булић, док обилази заравњени плато врха Влашића у потрази за још неким трагом из прошлости, који би разјаснио тајну Великог белега.

Откривено је да овај вис у прошлости није био обрастао шумом и да су преко њега пролазили важни каравански путеви из рудоносних планинских предела ка бујним речним долинама. Иако врх Велики белег није нарочито висок, он је природна осматрачница са које се пружа изузетан поглед на долине Тамнаве, Уба, Ваљевску котлину, Колубару. Призор уоквирује круна планина на хоризонту, чији су зупци Повлен, Јабланика, Медведник, Соколска планина, Подринске планине.

– Једини условно сличан споменик Великом белегу, мада мањи и са скромнијим украсима, такође се налази у Подгорини. То је Рађев камен, који је по предању, подигнут на месту одакле је војска митског војводе Рађа кренула у бој на Косово. По њему име носи и Рађевина, казује иста легенда. Рађев камен је такође монолит подигнут на изузетном видиковцу, а око њега се и данас одржавају сабори – каже др Булић.

На овом обелиску се, такође, налази рељеф крста, који се данас једва назире испод дебелих наслага креча, којим га житељи Рађевине редовно украшавају. За разлику од Великог белега, Рађев камен није правилног правоугаоног облика, јер му недостаје један велики део на углу, поново због људског, или прецизније женског фактора.

– Постоји дубоко укорењено веровање да делић рађевог камена помаже нероткињама и женама које желе мушко потомство. По том рецепту одломљени каменчић мрвио се у прах и пио. Тако су током векова жене дословно појеле део монолита – објашњава др Булић.

КАМЕН КАО КОМПАС

СТРАНИЦЕ Великог белега су прецизно оријентисане према странама света. Рељефни крст на лицу споменика, окренут ка истоку, разликује се од оних на осталим странама, јер изгледа као огроман мач са балчаком окренутим ка небу и врхом ка земљи.

Б. СУБАШИЋ, Новости.рс