Kо су палестински криминалци који су спојили Вучићеву банду са арапским подземљем?

Рођен као Палестинац, а данас истовремено српски и црногорски држављанин – Мохамед Дахлан и његов сарадник Адхам Або Мадалала поново су у центру пажње српске јавности.

Мариника Тепић, посланица опозиционе Странка слободе и правде (ССП) поставила је питања председнику Србије Александру Вучићу о улози двојице Палестинаца у, како је наведено, „личним комбинацијама врха Српске напредне странке (СНС)“ у извозу оружја на Блиски исток.

ССП је јавности доставио и фотографије Вучића и Дахлана.

У одговору на ове тврдње, потпредседница СНС-а Марија Обрадовић ниједном речју није поменула имена двојице Палестинаца, већ је оптужила опозицију за скретање пажње јавности са других тема.

Дахлан и Мадалала у 100 речи

Рођеном Палестинцу Мохамеду Дахлану српски и црногорски пасош донела је улога посредника у стварању добрих односа две државе са Уједињеним Арапским Емиратима где је Дахлан радио као блиски сарадник престолонаследника Ал Нахјана.

Палестинске власти, чији је некада био део, осудиле су га због корупције, након чега је најпре уточиште нашао у Абу Дабију, а потом и у Београду где је, према писању медија, изнајмио једну од вила у државном власништву.

Дахлан и бројне особе која се у медијима доводе у везу са њим, наводе се као власници различитих компанија ангажованих на пројектима у Србији и Црној Гори.

Адхам Або Мадалала у медијским изворима наводи се као Дахланов сарадник, док га у званичној биографији са регионом повезује податак да је био први палестински амбасадор на нерезиденцијалној основи у Црној Гори.

Дахлан и Мадалала у 500 речи

Мохамед Дахлан рођен је у избегличком кампу Kан Јунис у појасу Газе, али може да се похвали са чак два пасоша из бивше Југославије – српским и црногорским.

Пасош Србије добио је 2013. године, заједно са још једанаест Палестинаца повезаних са њим, открила је Балканска регионална истраживачка мрежа (БИРН).

„Имајући у виду да је Дахлан био ангажован на успостављању добрих односа између Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) и Србије, не верујем да то може било какав лош сигнал да пошаље било коме“, образложио је две године касније министар иностраних послова Србије Ивица Дачић.

У пролеће 2013. године, тадашњи председник Србије Томислав Николић одликовао је Дахлана Орденом српске заставе другог степена.

Претходно су 2010. године Дахлан и његова супруга добили црногорско држављанство.

„Господин Дахлан је свих година велики подржавалац црногорске независности, али пре свега најважнији промотер наших интереса на Блиском истоку“, образложио је такву одлуку тадашњи црногорски премијер, а садашњи председник Мило Ђукановић.

Дахлан се у Абу Дабију обрео након што су за њим палестинске власти расписале међународну потерницу јер је у одсуству осуђен због корупције.

Увидом у списак „црвених потерница“ Интерпола, на њему није било могуће пронаћи Дахланово име.

Мохамед Дахлан у Емиратима је обављао функцију саветника принца престолонаследника Абу Дабија шеика Мухамеда бин Заједа ал Нахјана.

Ал Нахјан је био чест гост Београда и премијера, па председника Александра Вучића.

Из сарадње Србије са УАЕ проистекао је пројекат Београд на води коме је додељен статус пројекта од националног значаја за Србију.

Етихад Ервејз, компанија из УАЕ, постала је већински власник српске националне авиокомпаније Ер Србија.

У српску пољопривреду укључила се компанија Ал Дахра, док се о осталим пројектима из области оружја, лука и чипова више и не говори, а трагова о њиховој реализацији готово и да нема.

Пројеката УАЕ у Црној Гори такође је било више у најави него оних остварених – од улцињске Велике плаже, преко приватизације банака, бродоградилишта.

Осим за економске, Дахланово име везује се и за поједине политичке процесе – у Турској и Црној Гори.

Турски медији писали су о његовој умешаности у наводни државни удар против Реџепа Тајипа Ердогана 2016. године, док га је црногорска опозициона странка Демократски фронт означила као „једног од оних који су осмислили лажни државни удар у Црној Гори“ на дан парламентарних избора исте године.

У биографији коју је 2003. године објавио ББЦ наводи се да се Дахлан прикључио палестинским активистима у борби против власти Израела, те да је хапшен десет пута у периоду од 1981. до 1986. године.

Од 1987. године један је од лидера палестинског устанка, што га 1994. године доводи до позиције да контролише безбедносне снаге.

До 2002. године и разлаза са палестинским лидером Јасером Арафатом био је и на позицијама министра одбране и цивилних послова.

У марту 2007. године Арафатов наследник Махмуд Абас именовао га је за вођу Савета за националну безбедност како би надгледао све снаге безбедности на палестинској територији, али је услед унутарпалестинских сукоба напустио ову позицију, кућа му је срушена, а његове снаге протеране из Газе.

Од тада, уточиште има у Емиратима, а БИРН је писао и да је од фебруара 2014. године Дахлан изнајмљивао вилу у београдском насељу Дедиње која је у власништву Србије.

Адхам Або Мадалала у медијским изворима наводи се као Дахланов сарадник, док га у званичној биографији са регионом повезује податак да је био први палестински амбасадор на нерезиденцијалној основи у Црној Гори.

Данас.рс, ББЦ