Србија је поново на светској мапи највећих европских загађивача, а њена престоница Београд, према подацима Ер вижуала, пре неколико дана је у једном моменту била чак и неславни светски рекордер по количини штетних материја у ваздуху.
Годишње од загађеног ваздуха умре око седам милиона људи широм планете. Становништво Западног Балкана је најугроженије у Европи јер је, како је недавно упозорила организација Уједињених нација за животну средину, изложено штетним концентрацијама које су међу највишим на старом континенту. Србија и Босна и Херцеговина су највећа претња не само региону, већ и читавом старом континенту, пошто је је установљено да је на њиховој територији чак осам од десет највећих загађивача ваздуха и по један у Бугарској и Пољској.
Колико је регион загађен открила је генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу Мајлинда Брегу на недавном Београдском безбедносном форуму, рекавши да је чак шест балканских градова на листи 20 светских с највишом стопом загађености ваздуха.
– Неки од најозбиљнијих здравствених проблема становништва су последица загађења – упозорила је Брегу.
Костолац Б у Србији и Угљевик у БиХ заслужни су за половину свих загађења сумпор-диоксидом из фабрика угља на Западном Балкану, указао је директор Енергетске заједнице Јанез Копач, а те наводе потврђује извештај о хроничном загађењу угљем.
Колико су подаци алармантни потврђује прва тачка анализе назване Угаљ Западног Балкана угрожава јавно здравље Европе. Узрок су веома старе фабрике угља и испод стандарда, а подаци који датирају из 2016. показују да 16 електрана у овом региону емитује више сумпор-диоксида него свих 250 фабрика угља у Европи.
– Држава Србија мора да заштити људе, а не индустрију – поручио је председник Зелене странке, посланик Горан Чабради који је поднео Скупштини Србије Предлог измена закона о планирању и изградњи и на конференцији за новинаре у парламенту образложио да би те измене онемогућиле даље угрожавање људских живота приликом експлоатације руда.
Чабради је истакао да је Србија једина земља у Европи која дозвољава копање угља уз дворишта кућа у којима живе људи и где се играју деца.
– Измене закона предложене су да би се заштитили животи грађана, чије здравље већ деценијама нарушава експлоатација угља, а додатно им прети отварање нових копова. Тренутни закон је у супротности са Уставом Србије, који у члану 74. прописује право сваког грађанина Србије на здраву животну средину – казао је он.
Овај посланик је упозорио да становници делова Србије живе у животној средини која им угрожава живот јер су њихова дворишта проглашена за подручје експлоатације сировина.
– Живе у гасној комори – рекао је Чабради и навео да је то становништво забринуто и очајно јер њихови пријатељи и рођаци умиру од рака.
Девет од 10 људи на отвореном простору удише ваздух загађен више него што се сматра прихватљивим према Смерницама за квалитет ваздуха Светске здравствене организације и због тога се загађење ваздуха сматра озбиљном глобалном опасношћу по јавно здравље.
Становништво Западног Балкана изложено је концентрацијама загађујућих материја у ваздуху које чак до пет пута премашују вредности прописане националним, као и смерницама ЕУ и Светске здравствене организације.
Човек пречи од радних места
– Моја обавеза као човека, као народног посланика, али и као председника Зелене странке јесте да се борим за право грађана Медошевца, Великих Црљена, Зеока, Барошевца и других места. Обавеза сваког народног посланика и свих функционера Владе Србије јесте да помогну људима које угрожава експлоатација угља. Ниједно радно место не може бити важније од људског живота – рекао је Чабради и најавио да ће у у врло кратком року предложити и измене садашњег Закона о рударству, према којем је угаљ проглашен стратешким значајем Србије, а не људи.
У изради предлога закона учествовале су организације Центар за екологију и одрживи развој и Тихи луг. Представник ЦЕКОР-а Звездан Калмар је истакао да рударство које контролише само себе је рударство које убија људе.
– Јавни интерес је много већи од копања руда – казао је Калмар.
Колико киловата кошта један људски живот, запитала је надлежне председница удружења Тихи Луг Весна Терзић.
Посланици, пробудите се!
– Скупштина Србије има уставну, законску и моралну обавезу да помогне угроженим грађанима, а најбоља могућност за то је измена закона. Бављење политиком мора имати виши циљ, мора се заснивати на заштити људских права, а право на здраву животну средину значи право на живот. Овде су заказали министар, инспекције, јавност. Зато позивам министра да подржи овај закон, а позивам и све моје колеге народне посланике да гласају за предлог закона јер су у питању људски животи – поручио је Горан Чабради.
Горе него у Бангладешу
Београд је по загађености иза себе оставио градове у Кини, Индији, Бангладешу и Пакистану, а неретко је и међу првих 10 на планети као једини европски град. У општини Стари град је 22. октобра око подне у било црвено упозорење на „нездрав“ ваздух, а у четвртак „нездрав за осетљиве групе“ као и у Новом Београду и Новом Саду, док је Панчево било загађеније од ова два града.
Д. Декић – Вести
Zagadjenje vazduha, vode i tla u Srbiji je zaista izuzetno veliko i opasno, ali mnogo manje zbog uglja, a mnogo više zbog uranijuma koji su po Srbiji razbacali oni isti evropljani koji sad kobajagi brinu za naše zdravlje i zdravlje evropskog stanovništva. Zapravo ovim oni pripremaju odbranu svojim državama kad mi budemo podneli zahtev za ratnu štetu. U stilu: broj obolelih od raka se ne povećava zbog uranijuma, već zbog uglja, a zaboravljaju da je ugalj ovde u upotrebi oduvek, otprilike u istoj meri, a broj obolelih od raka se drastično povećao od bombardovanja. Nema im mrdanja. Ratnu štetu zemlji Srbiji i srpskom narodu oni će morati da plate, i to enormnu! Bolje bi im bilo da skupljaju pare, nego što pokušavaju da izbegnu neizbežno. Mi ovo moramo da naplatimo, ne samo zato da bismo očistili Srbiju, nego i zbog toga da odvratimo sve one koji već sad oštre kandže da nas napadnu i raskomadaju. Obaveza je ove i svake sledeće generacije da pažljivo beležimo šta nam je ko učinio nažao i da to naplaćujemo krivcima. To je jedini način da odvratimo gladne hijene, jer one su osetljive samo na dve stvari: na silu i na pare.
Браво господине Рајко. Управо сте навели зашто ове јесени, када нам је изузетно чист ваздух они говоре о Београду и Србији као местима највећег аерозагађења. Вероватно стиже талас пораста оболевања због свега што су нам бацали за време бомбардовања, па овим желе да замаскирају праве узроке.