Број педофила уписаних у регистар који предвиђа Маријин закон, утростручен је од фебруара до октобра ове године. Док је почетком 2019. године у овој евиденцији било уписано 96 имена, до октобра је, према последњим подацима достављеним за „Политику”, на ову црну листу уписано још 183 педофила. Реч је о особама које су у међувремену правоснажно осуђене за неко од кривичних дела против полне слободе над малолетницима.

Тренутно је, дакле, 279 особа уписано у регистар, кажу нам у Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде. То су особе које су правоснажним судским пресудама осуђене за неко од кривичних дела против полне слободе према малолетницима, за које се примењује Маријин закон, усвојен 2013. године.

Пресуде које се односе на случајеве сексуалног насиља над децом увек изазову велики одјек и бурне реакције јавности.

Апелациони суд у Београду је први у Србији од 2016. године увео вођење казнене евиденције када је реч о групи кривичних дела против полне слободе где се као жртве појављују деца и малолетници. Овај суд спада међу највеће правосудне установе у земљи јер обавља послове из другостепене надлежности за подручје виших судова у Београду, Ваљеву, Панчеву и Смедереву. Према званичним статистичким подацима на подручју који покрива Апелациони суд у Београду живи око 2.300.000 становника.

Према подацима који су из овог суда достављени за наш лист, у Србији је од октобра 2016. године до данас правоснажно окончано 11 случајева у којима су деца била жртве силовања. Забележен је један случај обљубе над немоћном особом и чак 19 догађаја оквалификованих као обљуба са дететом. У седам случајева процесуирани су оптужени за обљубу деце злоупотребом положаја. Троје деце били су жртве недозвољених полних радњи и још толико кривичних дела посредовања у вршењу проституције окончано је правоснажним пресудама.

Почињено је 14 кривичних дела прибављања, приказивања и поседовања порнографског материјала, као и искоришћавања малолетних особа за порнографију. Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за кривична дела против полне слободе над малолетницима извршено је свега два пута, иако је утисак да је полиција честим хапшењима у познатој акцији „Армагедон”, открила далеко већи број случајева ових кривичних дела.

Подсетимо, од 2010. до априла ове године, како смо и објавили, полиција је поднела чак 208 кривичних пријава за поменута два кривична дела. Евиденција Апелационог суда бележи да је навођење малолетне особе на присуствовање полним радњама забележено у три случаја.

Распон санкција на које су осуђени починиоци варира у зависности од врсте и тежине околности – од условних казни, кућног затвора, затворских до једне године, док су у најтежим случајевима изрицане казне у распону од 15 до 20 година затвора.

„Споразумом председника четири апелациона суда из ове године договорено је да и преостала три апелациона суда уведу казнене евиденције. Тако ћемо имати целокупан увид у казнену политику свих судова на територији Републике Србије, као и евентуална одступања између различитих апелационих судова”, речено нам је у Апелационом суду. Наглашено је да је веома важно имати уједначену судску праксу.

„Иако казне не могу представљати својеврсну унапред одређену ’тарифу’, будући да се одмеравају с обзиром на различите олакшавајуће и отежавајуће околности, те се с тим у вези индивидуализују казне, познавање распона у коме се казнена политика за одређено кривично дело креће представља изузетно важну смерницу свима који су, било као судије или као странке и њихови браниоци упућене на кривични поступак. Овај податак је од изузетног значаја и за саму јавност која на овај начин не само да контролише рад судова, већ и стиче увид у тенденције у казненој политици”, наводе судије Апелационог суда са којима смо разговарали.

Регистар педофила садржи име и презиме осуђеног, матични број, адресу, податке о запослењу, податке од значаја за препознавање (урођене знаке, тетоваже), фотографије, податке о кривичном делу и казни на коју је осуђен, податке о правним последицама осуде, о спровођењу посебних мера прописаних законом, као и ДНК профил осуђеног. Евиденција се води трајно и подаци се не могу брисати.

Поред тога, за починиоце ових кривичних дела примењује се мера обавезног јављања органу полиције и Повереничкој канцеларији која се бави спровођењем и контролом посебних мера. Починиоцима свих кривичних дела против полне слободе, чије су жртве малолетници суд не може ублажити казну, нити се он може условно отпустити. Кривично гоњење и извршење казне не застаревају за ове злочине.

После издржане казне, починиоци су дужни да се јављају полицији и поверенику сваког месеца. Забрањено им је да посећују места у близини вртића или школа. Морају да одлазе у професионална саветовалишта и установе, као и да обавесте повереника уколико се преселе или намеравају да путују у иностранство.

Последице њихових злочина су и престанак обављања занимања која се односе на рад са малолетницима, забрана стицања јавних функција, забрана заснивања радног односа за рад са малолетницима. После истека сваке четири године од почетка примене посебних мера, суд који је донео првостепену одлуку одлучује о потреби даљег спровођења, до 20 година од истека казне. У Србији је тренутно 58 особа под овим мерама, док их је почетком године, како смо тада и писали, било 37.

На податке садржане у регистру примењују се одредбе закона које уређују заштиту података о личности и тајности података. То значи да ове информације нису јавне и могу се дати суду, тужилаштву и полицији. Државни и други органи, као и правна лица или предузетници који раде са малолетницима дужни су да затраже податак да ли је особа која треба да заснује радни однос код њих уписана у посебну евиденцију.

У Србији ће од 1. децембра почети примена закона који предвиђа доживотна робију за убице деце. Тијана Јурић, Ивана Подрашчић, Марија Јовановић, Анђелина Стефановић, Катарина Јовановић и друга деца биле су жртве злочинаца који су силовали, а неки од њих и убијали, и пре њих.

У полицијској акцији „Армагедон”, која је почела 2011. године, до сада је ухапшено више стотина осумњичених за приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетника за порнографију. Реч је о особама различитих профила – интелектуалци, радници, ожењени, неожењени, а запрећена казна за ова кривична дела је до осам година затвора.

Аутор: Доротеа Чарнић, Политика.рс