- Филм Џокер је апологија одвратности. Спонзор је Сорош и Фондација за отворено друштво, а филм је упутство за обојене револуције
Мушкарац и жена, заједно, стварају људско биће. Жена сама, без мушкарца, рађа чудовиште. Према Аристотелу, семе је оно које детету дарује Еидос, док мајчински принцип даје материју – лоше семе и јака материја су генеалогија чудовишта. У суштини, ова истина важи и за родитељство. Двоје људи је задужено да подижу дете – отац и мајка. Отац детету пружа сврховитост, док мајка пружа материју и морални одгој. Ако у породици надвладава мајчинска страна, потребно је дете дати његовим кумовима – ако су у могућности да му створе и оца и мајку. Отац је први у свему.
Филм Џокер је апологија одвратности. Спонзор је Сорош и Фондација за отворено друштво, а филм је упутство за обојене револуције. Тај дегенерик, који је одрастао на лековима, са својом лудом мамом, симбол је дегенерације.
Грозан филм, грозан глумац, грозан онолико колико су грозни и они који му се диве… гледање овог филма је као бити заробљен у цревима Хилари Клинтон. Ово је крајња дегенерација људскости, одлучан заокрет према онтологији усмереној ка предмету. “Џокер” је исувише слаб да би био назван човеком, ово је скица предмета који је полудео.
Извор Геополитика.ру
Лик Џокера је прављен по карти Луде из тарота и представља парадигму лепоте одвојене од божанског, симбол диспропорције ослобођене сваке мере и укуса. Често виђен по сплавовима и фолк парадама у женском обличју. Џокер је крајња инстанца и неминовност света који бира форму ослобођену од суштине. Сасвим логично је да им Сорош буде финансијер.
tu bi smo mogli biti od koristi; kod nas iskrpljeni i krvlju napijeni kurvin sin cesto dolazi, a svaku ticu mesto svog rodjenja privlaci, a kad ih je vise u jednom kavezu, onda se mora ko u svojoj kuci osecati, a i isprdak njegov, a tu je jos i zov violina gurbetskih u genima usadjeni.
zarobljeni u telu poganom osvetu i mir svojih dusa traze; vise vole siromasnim Kosovom i Metohijom lutati, nad grobljima svojih predaka, nad crkvama svojih Careva, nego zarobljeni i stesnjeni u bezduhoj mesini punoj govana i zlatom okruzeni.
fondove za otvorena drustva treba negde drugde silom zakona ili srca preusmeriti, a upravitelje fondova preko reke Stix poslati, sa zlatnikom u rukama od volframa kovanim i pozlacenim, da bi prevoz platili, tamo ce korisniji biti.