Афера о оружју не јењава, а у јавности се свакодневно појављују нове информације које указују да је фирма у којој ради отац министра полиције, привилегована у трговини оружјем. У последњем броју недељника НИН наводи се да расходовано оружје полиције завршава управо у фирми у којој је запослен Бранко Стефановић. И отац и син Стефановићи ћуте, мук је и у МУП-у, а о читавом случају не оглашава се ни Агенција за борбу против корупције.
Фирма ГИМ, у којој ради отац министра полиције, не само што је по повлашћеним ценама, знатно нижим од тржишних, набављала мине из Kрушика, већ је код ње завршило и оружје које је полиција претходно расходовала или одузела од грађана по разним основама, сазнања су до којих је дошао новинар Вук Цвијић.
“То су пушке које су користили некада полицајци. Видимо да је велики број, ту су пиштољи берета, које су користили исто полицајци. То је сликано крајем прошле године, коришћено је складиште на Авали и магацин код Шапца, које је користило предузеће ГИМ”, објашњава Цвијић.
Медији су још прошле године писали о повезаности оца министра Стефановића и фирме ГИМ. Међутим, какав је статус пензионера Бранка Стефановића у предузећу за трговину оружјем, јавност је сазнала тек пре неколико дана и то од председника Србије.
“Знате ли шта је он? Он је обичан запослени тамо. Ал није ни директор ни власник, ништа од тога, запослен је у фирми”, рекао је председник Александар Вучић.
Шта му отац ради у ГИМ-у, министар Стефановић до сада је често питан, међутим, он је увек одговарао само шта му отац не ради.
“ГИМ није фирма мог оца, он није власник те фирме, нити има ишта са власништвом ГИМ-а”, тврдио је министар Стефановић.
А шта раде сандуци оружја са етикетом ГИМ-а у државном, односно складишту МУП-а, како тврде поједини новинари, али и опозициони политичари? Ни на то питање у полицији, већ три дана, не одговарају.
Бранко Стефановић је трговином оружјем почео да се бави, пошто је његов син Небојша постао министар унутрашњих послова, без чије сагласности нема трговине у тој области. Има ли ту сукоба интереса и посла за Агенцију за борбу против корупције? Телевизија Н1 покушала је да добије одговор од директора Агенције, Драгана Сикимића, међутим слушалицу је залупио, пре него је питање и саслушао до краја.
Сикимић: Ало?
Н1: Добар дан, поштовање господине Сикимићу.
Сикимић: Јесте.
Н1: Јелена Зорић, овде телевизија Н1.
Сикимић: У иностранству сам, у ромингу сам.
Н1: Нема везе, само кратко. Да ли ће Агенција за борбу против корупције испитивати случај Небојше Стефановића и његовог оца?
Сикимић: Хвала Вам, јавите се у петак, пријатно.
Некадашњи председник Одбора Агенције за борбу против корупције каже да је то тело законски дужно да реагује и да то што Бранко Стефановић није власник ГИМ-а, не значи да нема кршења закона.
“Не мора он да буде власник фирме, самим тим што је запослен он је већ у сукобу интереса. Ово је очигледан пример сукоба интереса и трговине утицајем”, објашњава професор на Факултету политичких наука и некадашњи члан Одбора Агенције за борбу против корупције, Чедомир Чупић.
Новинари који истражују трговину оружјем кажу да недељама покушавају да добију одговор од Агенције за борбу против корупције, али их они потпуно игноришу. Иначе, директор Сикимић привукао је пажњу јавности када се сазнало да је до доласка у Агенцију за борбу против корупције, годинама био члан Српске напредне странке.
Н1
