Гренел је још један потез Трампа у искорењивању политичког наслеђа клана Клинтонових и заједно с тим наслеђем и балканских клинтониста чији рок трајања је истекао
Недавно је Београд и Приштину посетио Метју Палмер, специјални представник америчког Стејт департмента за тзв. Западни Балкан. Његов статус, међутим, постао је сумњив од тренутка кад је председник САД Доналд Трамп поставио свог представника за преговоре Србије и „Косова“. Постављањем амбасадора САД у Немачкој Ричарда Гренела, Трамп је улогу Палмера практично неутралисао. Палмер, ипак, наставља да обилази Балкан. Шта то говори и због чега заправо видимо две политике САД према Косову и Метохији? И коме су потребне ове Палмерове посете?
На Балкану (а врло вероватно и у другим регионима) Стејт дипартмент води политику супротстављену Белој кући, држећи се идеолошке матрице из времена Била Клинтона и Барака Обаме, коју можемо назвати политиком НАТО-а и Стејт дипартмента. Њени протагонисти били су председник Србије Александар Вучић (са својим саветницима Тонијем Блером и Александром Соросем), председник „Косова“ Хашим Тачи и премијер Албаније Еди Рама. Ту политику подржавали су Брисел, односно досадашња Европска комисија, комесар ЕУ за спољну политику Федерика Могерини и НАТО. Та политика сводила се на поделу Косова, предају северног дела покрајине Србији, у замену за признање самопроглашене државе. То би омогућило „Косову“ припајање Албанији (чланици НАТО, што би неизбежним учинило да Алијанса „прогута“ и Србију (то би био следећи „историјски задатак“ Александра Вучића), а за њом би том војном блоку приступила и Босна и Херцеговина (за сада Република Српска следи Београд по питању војне неутралности и блокира улазак БиХ у НАТО, за шта се залаже бошњачка политичка елита). Крајњи исход те стратегије било би потпадање целог Балкана под НАТО.
Александар Вучић и Метју Палмер (Фото: Драган Кујунџић/Танјуг)
Као неочекивана сметња остварењу тог згодног и логичног плана искрсла је победа Аљбина Куртија на косовским „парламентарним“ изборима. Иако је он радикални албански националиста, Курти није увучен у заверу Вучића, Тачија и Раме и самим тим не улази у схему НАТО-а и Стејт дипартмента. Због тога је и одбио сусрет с Палмером током његове посете Приштини. Ма како невероватно звучало, Палмер је 4. новембра на заједничкој конференцији за штампу са Вучићем отворено слагао да је у Приштини свим албанским лидерима, „укључујући Куртија“, рекао да „Српска листа мора да уђе у будућу Владу Косова“. Једини начин на који би Палмер заиста могао да пренесе такву поруку Куртију био би тајни сусрет, у шта је крајње тешко поверовати. При томе, за разлику од Палмера, Курти се, наравно, сусрео са специјалним Трамповим изаслаником Гренелом.
На тај начин Курти је практично јавно осрамотио Палмера, показавши Вучићу, Тачију, НАТО-у и свим странама увученим у стари договор, да договор више не важи и да је Палмер после постављања Гренела изгубио значај. После отворене Куртијеве демонстрације непоштовања специјалног представника Стејт дипартмента, Палмер је погоршао сопствену ситуацију отвореном лажју о сусрету који се није догодио. Без обзира на пропаст њиховог заједничког плана, и Вучић и Тачи за унутрашње потребе представљају Палмерову посету као невероватно важан и одлучујући догађај.
Ричард Гренел на састанку са Хашимом Тачијем (Фото: Представништво Косова)
Оба лидера, заправо, покушавају да купе време надајући се чуду које би вратило шансу већ мртвом договору о „разграничењу“. Та нада је, међутим, узалудна због тога што је прозор за такав договор затворен одласком Федерике Могерини. Што је још важније, током октобарске посете Београду руског премијера Дмитрија Медведева потврђен је став Русије о неприкосновености Резолуције Савета безбедности УН 1244 као основе за било какво решавање питања Косова и Метохије. Са друге стране, практично одмах после одласка Медведева, на војне вежбе у Србију је долетео руски ПВО систем С 400 „Тријумф“. На овај начин Москва је недвосмислено показала да је конкретно спремна да заштити војну неутралност Београда и да неће дозволити НАТО-у да насилно усиса Србију у Алијансу према црногорском сценарију.
Шта се овде заправо дешава? Трамп на Балкану ради исто што и у Сирији, Ирану и Северној Кореји. У почетку он шаље одређени сигнал да би затим направио нагли заокрет у супротном смеру. У сваком од ових случајева резултат тих обрта било је рушење наслеђа Клинтонових и Обаме. Трамп је у почетку севернокорејског вођу Ким Џонг Уна јавно вређао и ствар умало није окончана ратом са Северном Корејом, да би се затим сусрео са Кимом и постао први председник САД који је симболички прешао границу Северне Кореје. У Сирији је објавио почетак удара на снаге Дамаска, а заправо су америчке ракете тукле безначајне циљеве у пустињи и на крају није било никакве свеобухватне операције против снага владе Сирије. Односно, није се догодило оно што је тако жарко желела да уради Хилари Клинтон са места државног секретара САД. Иста слика се поновила са Ираном. Трамп је испрва растурио нуклеарни договор Обаме са Техераном и само што није заратио, а затим је опет спустио тензије и у последњем тренутку изјавио да САД неће напасти Иран.
Ричард Гренел, нови амерички посредник за Косово и Метихију (Фото: Снимак екрана/Јутјуб)
Иста ствар се дешава и са Ричардом Гренелом. Његов долазак на Балкан изазвао је узбуђење домаћих медија који су тврдили да ће он брзо спровести „компромис“, односно „разграничење“ Срба и Албанаца за које су лобирали Вучић и Тачи. За сада изгледа да пред њим стоји други задатак – пропаст „клинтонистичко-стејтдипартментског“ договора. При томе је Палмер клинтониста којег примају исти такви клинтонисти Вучић и Тачи. Обојица су (заједно са Едијем Рамом) подржала Хилари Клинтон на председничким изборима 2016. године, што, наравно, Трампова екипа није заборавила. Поступци Палмера и Гренела не само да нису координисани већ су директно супротстављени. На овај начин Гренел је још један потез Трампа у искорењивању политичког наслеђа клана Клинтонових и заједно с тим наслеђем и балканских клинтониста чији рок трајања је истекао.
Чланак др Стевана Гајића, научног сарадника Института за европске студије у Београду и професора по позиву Московског државног универзитета за међународне односе (МГИМО) при Министарству спољних послова Руске Федерације, објавила је руска Информативна агенција Регнум 8. новембра 2019.
Са руског посрбио: С. Г.
