Бољи животни стандард грађана – према обећањима која стижу из Немањине 11 – један је од кључних приоритета економске политике за 2020. годину. Влада је у буџету највећи део новца издвојила за повећање пензија и плата у јавном сектору. Међутим, “срећу” грађана би могле да покваре вести да ће поједине комуналне услуге поскупети – инфостан, струја, претплата за Јавни сервис Србије.
У теорији – благостање и задовољство условима живота и материјалним и духовним за све слојеве становништва, али шта је и какав животни стандард у пракси у Србији?
Да ли баш сви слојеви друштва могу да задовоље егзистенцијалне потребе и да им у новчанику остане довољно да осим стомака нахране и душу? Власт каже: ако грађани у Србији то сада не могу, од 2020. ствари крећу на боље.
“Да на основу тога у годинама које долазе животни стандард, квалитет живота грађана Србије расте што брже”, уверавао нас је министар Синиша Мали.
Хвали се министар и бројкама да за повећане плате и пензије из буџета иде око 875 милијарди динара, што ће бити и највећа ставка у државној каси. Иако су повећања увек добра вест, рачуница економских стручњака показује да она нису довољна.
“Има лепа народна пословица: колико пара толико музике. Свакако ће бити неког побољшања животног стандарда, али када гледамо где смо били – добро смо се удали, али када видимо где треба да идемо, да се поредимо са другим земљама – па и нисмо се онда баш тако добро удали. Ово повећање плата и пензија има, нажалост, везе са изборима, избори су ту где јесу и није први пут да се због тога повећавају плате – све власти су то радиле, али Србија дуго деценија клеца, ја одавно то говорим – нама без двоцифреног раста БДП-а нема озбиљног напретка”, оцењује Љубодраг Савић, професор Економског факултета.
А док се чека да Србија достигне двоцифрен привредни раст и да се обистини жеља власти да квалитет живота буде бољи – вести које грађане неће обрадовати су да ће струја бити скупља за 3,9 одсто, да ће претплата за јавни сервис са 220 бити повећана на 255 динара, а Београђане чека и већи рачун за Инфостан и то за 130 динара. Иако су износи мали, најтањи кућни буџети ће их осетити.
“Повећања плата у јавном сектору, може само њима да донесе донекле бољи стандард и он ће бити свакако умањем овим поскупљењима струје, воде комуналија, посебно онима са најнижим платама и пензијама, пошто су то трошкови који се не могу избећи – морају да се плате и они који имају најмања примања – ти трошкови највише учествују у буџету њихових домаћинстава. Поред хране која је највећи издатак за просечно српско домаћинство”, оцењује Милош Обрадовић, економски новинар листа “Данас.
За већину грађана, стање у новчанику говори све о животном стандарду, али о њему говоре и глобални извештају, према којима се прошле године Србија у категорији “квалитет живота” нашла на 77. месту од 80 земаља света.
Извор: Н1
Какви нас економски стручњаци воде добро да нисмо 80. Жвалави не зна ни право а камоли економију. Министар преписивач, гувернер… итд.
toliko nisko smo pali, ko one novinarke na kolena, /a do danas od njih ni avaza/, kad nas magarac iz kamenjara, vrtaca i siprazja dalmatinskog jase.
eto imam jednu komsinicu, resila ostaviti decu i da ide u Afriku da radi.
cuo sam svasta, al ovo moze da izmisli bolesnog masta il ocaj gladnoga.
magareci care kad bi znao da mislis, umesto njakanja da govoris a umesto dzilitanja kopitama i spolovilom mlataranja da bilo sta korisno uradis, sigurno bi se popeo na naj visu stenu da sa nje skocis.
rad ti je stran, klanice za takve nezainteresovane, sabrana govornicka dela ti niko stampati nece, uzmi bre svoj samar i idi u cibuljice i nadji tamo magaricu i pravi magarice, tamo nikome smetati neces.