БРОЈ миграната махом са Блиског истока у последњих 10 дана се видно повећао у центрима у Србији, потврђено је за “Новости” у Комесаријату за избеглице и миграције. Према речима Светлане Палић из Комесаријата, он је са 2.700-2.800 порастао на више од 3.000.
Број пролазака кроз нашу земљу нарочито расте од када је турски председник Реџеп Тајип Ердоган поново почео да прети Европи да ће “отворити капије” и пропустити три милиона миграната. Избеглице су одмах одреаговале и кренуле даље. Ово посебно важи за Сиријце, које је на пут потерао и страх да ће бити присилно насељени у погранична подручја са Сиријом.
На опасност од новог избегличког таласа, налик оном из 2015. године, средином прошлог месеца упозорио је и немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер, и позвао Европу да помогне земљама које су на удару.
Невољници из Авганистана, Пакистана, Ирака и Сирије долазе преко две мигрантске руте – једна води преко Турске, Грчке и Србије ка Мађарској или Словенији, а друга је јадранска. На тим путевима, према подацима Центра за сигурност граница (ДЦАФ), за трећину је већи број миграната него прошле године.
Највећи број њих се у Србији задржава између 24 и 48 сати, али има и оних који у домаћим центрима чекају и по три године да би легално ушли у Мађарску. У питању су махом породице, чија деца овде похађају наставу.
На питање колико је Србија спремна уколико би нагрнуо нови талас из Турске и Грчке, преко Македоније, Црне Горе и Косова, Светлана Палић одговара да наша земља има 16 центара, од Бујановца, на југу, до Сомбора и Суботице, на северу, плус још три центра на такозваном режиму спавања:
– То значи да у њима раде само ургентни прихват, али се људи не задржавају, већ одмах сутрадан иду даље. Центри укупно имају 6.000 места, а сада је број миграната у њима 3.300. Дакле, спремни јесмо, а да ли ће до новог таласа доћи, то не може да каже нико. Гледамо шта се дешава, пратимо догађаје у Грчкој и Турској.
Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, објашњава да се повећање броја миграната бележи од јуна. Прво их је, како каже, само из Македоније, преко Прешева, свакодневно долазило по 80, па 100, а сада их стиже по 150.
– Велики број њих је ван система. Између 300 и 400 миграната спава по београдским парковима – каже Ђуровић, и додаје да их много има и у Шиду, околини Суботице, код Лознице и у целом Подрињу. – Одавде иду даље према Мађарској, Хрватској, БиХ и Румунији. Мађарска полиција нам сваког дана илегално враћа по 50 људи, а Хрвати између 50 и 100. Илегално их код нас гура и БиХ, једино их румунска полиција легално предаје нашој полицији. До 1. септембра више од 10.000 људи тражило је азил у Србији.
Он наводи да тренутно нема индикатора за то да би могла да нам се понови 2015. година, али додаје да ситуацију треба схватити озбиљно. Политика управљања миграцијама не сме да се заснива на нади да ће они проћи даље, у Западну Европу.
– На то колики ће бити талас ми не можемо да утичемо, јер су за то пресудни политички фактори: Турска која уцењује Европу, као и ситуација у ратом захваћеним земљама. Морамо да имамо на уму да је Србија последња станица ка ЕУ и да су свуда око нас ограде. Проблем ће настати ако буде почело да улази далеко више људи него што може да их изађе – закључује Ђуровић.
Према подацима Граничне полиције, само током последњих дана октобра и прве недеље новембра пронађено је 79 миграната у илегалном преласку државне границе, од којих највише држављана Авганистана, Пакистана и Египта. Евидентирано је и 136 људи који су одустали од покушаја илегалног уласка.
КАМПОВИ
У БиХ је у току борба у вези са смештајем миграната, од којих се највећи број њих налази у Бихаћу. Према последњим информацијама, многи ће током предстојеће зиме бити смештени у војне касарне у Сарајеву и Тузли док се не формирају кампови. Засад се највише кампова налази у Бихаћу.
МАЂАРИ ПУШТАЈУ ПО ЈЕДНОГ
БУДИМПЕШТА преко Хоргоша и Келебије радним данима пушта само по једну особу да легално уђе у ову земљу из Србије, а нерадним ниједну. Како сазнајемо, породице данима улазе у ову земљу у зависности од тога колико имају чланова. Некад се деси да се споје тек после недељу дана.
В. Црњански Спасојевић, Новости.рс
