У току је заоштравање политичке борбе унутар САД у којој се већ подуже не користе само политички методи
На питање шта се тренутно догађа у САД, већина оних који прате новости одговориће: „импичмент“. Међутим, то је тек делимично тачно. Једна од фракција у Конгресу САД јесте иницирала процедуру одстрањивања од власти Доналда Трампа. Тешко да ће у томе успети, али није ствар у томе. Све је сложеније од само „импичмента“. У току је заоштравање политичке борбе унутар САД у којој се већ подуже не користе само политички методи. Ако се процедура импичмента заврши успехом демократа, Трамп неће бити просто смењен него и проглашен за преступника (криминалца).
Председник САД и његови савезници нису се определили само за одбрану. Група републиканских конгресмена још 2017. је иницирала истрагу против сарадника Министарства правде САД, ФБИ, ЦИА и Стејт департмана који су чинили све да онемогуће Трампа да постане шеф државе. А потом су на бази исфабрикованих (тако тврде републиканци) докумената и факата отворили такозвани „руски случај“ уперен против шефа државе. „Истрагу против истражитеља“ озбиљно су започели тек кад је државни тужилац постао Вилијам Бар. Он је оформио специјалну истражну групу на челу са Џоном Дурамом. Та група је недавно почела да утврђује да ли је у свему било кривичног дела.
Формални повод за процедуру импичмента демократе су нашле у Трамповом „вршењу притиска“ на украјинског председника Владимира Зеленског да отвори истрагу поводом послова у Украјини Џоа Бајдена и његовог сина Хантера. Притиска на Украјину је изгледа заиста било, али не ради добијања компромитијућих сазнања по Трамповог ривала на наредним председничким изборима (Бајдена старијег). Од Кијева су тражени подаци о завери америчких политичара и људи из репресивног апарата САД против Трампа као шефа државе.
Украјинске власте располажу таквим подацима јер је власт Петра Порошенка активно сарађивала са изборним штабом Хилари Клинтон и завереницима из америчких специјалних служби ради Трамповог дискредитовања. У међувремену је постало јасно да је у тој завери са учешћем Украјине учествовао и Бајден који је у то време био потпредседник САД.
У суштини, Трампови противници њега данас оптужују за оно што су сами чинили: за коришћење помоћи друге државе за оцрњивање политичког противника. Зато су демократе пожуриле да прве изведу ударац. Изгледа да је истрага Бара и Дурама озбиљно напредовала чим су се завереници очајнички бацили у контранапад. Међутим, вероватно је Дурамова група вреднија сазнања од украјинских добила из Велике Британије, Аустралије и Италије. Дурам је са својим истражиоцима посети све три земље.
Посебно их интересује „руски досије“ који је против Трампа сачинио бивши сарадник британске обавештајне службе МИ-6 Кристофер Стил. Он је од 1990. до 1993. радио у Москви. И, управо је он усмеравао рад заврбованог Руса Сергеја Скрипаља. Након што је Скрипаљ био ухапшен у Москви – стил је постао шефом руског одељења британске шпијунаже. Међутим, ускоро се одлучио за приватни бизнис. Скрипаљ је постао један од првих сарадника његове новоосноване фирме. Скрипаљ је веровано и главни аутор антитрамповског „руског досијеа“.
Уследио је познати „инцидент у Солзберију“, па је Стил задуго „прешао у илегалу“. Због њега је Дурам посетио Лондон. Могуће је да је Стилова игра само врх леденог брега. Није искључено да су савезници антитрамповских завереника били и неки активни играчи из МИ-6, као и врха британске власти. Стил је некима опет постао потребан јер се испоставило да се након ванредних британских избора могу приближити Борис Џонсон и лидер Партије брегзита Најџел Фараж. Да би се то спречило – био је хитно потребан нови „руски случај“. Односно: руски траг…
Већ је припремљен извештај о „руском мешању у британску политику“. Сачињен је у одбору британског парламента за обавештајне службе и безбедност. Гардијан је објавио да се тај извештај у доброј мери ослања „на податке добијене од Стила“. Али, и на понешто од онога до чега је дошао амерички специјални тужилац Роберт Милер. Хилари Клинтон је већ позвала да се извештај о „руском мешању у ствари Велике Британије“ учини јавним. С једне стране: лондонском шпијуну се може позавидети. Али, с друге: он има више него довољно разлога да буде веома опрезан с обзиром на судбину оснивача Белих шлемова Џејмса Ле Мезиријеа. Јер, и он је једно време био користан „глобалном руководству“…
Аутор Дмитриј Дробњицки
Извор Факти, 18. новембар 2019.