СКАНДАЛ! Симпатизер усташа и припадник НДХ полиције добио улицу у Београду

ишта ново код „накарађивања” имена београдских улица. Потпуно бесмислено, цео горњи део Тадеуша Кошћушка је преименован у Пјарона де Мондезира. Зашто није, на пример, преименована Толминска улица? А Крњача добија улицу по Атлантском океану?! Нове дупле варијанте су Лаза Костић (Лазина), Јефимија (Јелене Мрњавчевић), а инстант дупликат је Љубице ди Сорно – Љубице Чакаревић.

Бесмислено је и име Улица Беле Рохел Фрајнд у земунском насељу Војни пут. Због чега не Улица Рахеле Ферари, које је наша чувена глумица професионално користила? Она јесте добила улицу у Падинској Скели 2007, међутим Скела је статистички посебно насеље, физички удаљена од Београда и са депопулацијом последњих 30 година, тако да нема бојазни да ће скоро постати део градског урбаног ткива.

То нису постале ни Борча ни Калуђерица, које су одавне урбано срасле са градом, а комисија ионако предграђа пуни називима који већ постоје у граду. Летимичним погледом на нова имена улица у Земуну види се да су многа само дупликати оних која су неколико месеци пре тога додељена Крњачи.

Кад смо код преписивања, објашњења комисије су поражавајућа – само прекопирају текстове из „Википедије”. Са све рогобатним граматичким и фактографским грешкама. Јадно. На пример: „Лепосава Миљковић прва је лесковачка жена која је…” Лесковачка жена, јер Лесковчанка је ваљда жена из Ужица.

Далеко гори и безобразнији је случај међуратног фудбалера Емила Першке. Други део текста из „Википедије”, где пише да је био усташа, није прекопиран. Наша „Википедија” то релативизује („кажу, ватрени присталица усташког покрета”), хрватска пише да је био припадник НДХ полиције и да је пао као жртва народноослободилачке војске бранећи свој дом у Загребу, док француска отворено каже да је подржавао усташе. Какав год фудбалер био, и Словак пореклом, уз додатак да није живео нити играо у Србији, дати његово име улици у Београду је велика срамота.

Драган Марковић,
Београд

Политика.рс