Париз – Највеће француске и немачке банке драстично губе вредност. Сосијете женерал изгубила 57 одсто вредности.
Вредности деоница европских, пре свега француских и немачких банака, изложених грчком дугу, у понедељак су биле у слободном паду. Банка БНП је током дана губила чак 12,5 одсто вредности, Сосијете женерал и Креди агрикол око 10. На другој обали Рајне, Комерцбанк је губила 10 одсто, Дојчебанк девет.
Разлог за прави економски потрес је неповерење тржишта у способности банака да се извуку из грчке дужничке кризе, у којој имају значајан удео у хартијама од вредности.
Процењује се да су најизложеније три француске банке везане са око шест милијарди за грчки дуг, а сама БНП са четири. Водеће светске агенције за процену кредитних способности спремају да смање оцену овим банкама, пишу “Новости.”
Невероватно звучи податак да су, од почетка године, деонице банке Сосијете женерал изгубиле 57 одсто вредности, Креди агрикол 43, а БНП 37, док су, истовремено, вредносне хартије на берзи Дојчебанке и Комерцбанке од јула до данас пале за четрдесетак процената! У јавности се говори да спас лежи у могућој делимичној националнизацији ових банака. Власти у Паризу, за сада, то оцењују као неосновано.
Министри подсећају да је недавни стрес-тест показао способност европских банака да се извуку из кризе. Овај тест, међутим, није предвиђао банкрот Грчке, нити излазак земаља из еврозоне. Уколико се зна да многе од ових банака имају директан ризик од инвестиција не само у Грчкој, већ и у Италији, Шпанији, Португалу.
Француска и Немачка имају далеко највише свог новца заробљеног у грчкој кризи. Тако је и француско осигуравајуће друштво “Акса“ у понедељак губило близу десет процената вредности акција, а и берзе урањају у црвено.
Тензија је порасла у петак, када је један од водећих економиста Европске централне банке, Немац Јирген Штарк, дао оставку због неслагања са начином како да се третира криза.
Независни аналитичари ће рећи да Атина неће моћи да врати дуг. Политичари у Бриселу и даље остају затворени у свом кругу резоновања, да је спас у заједништву.
Тројка задужена за спровођење плана оздрављења грчких финансија – Европска централна банка, ММФ и ЕУ – састаће се у среду. Излазак Атине из еврозоне и ЕУ, ипак се не разматра. Истовремено, економисти упозоравају да је давање нових позајмица Грчкој исто што и сипање бензина у резервоар аутомобила који пуном брзином иде ка зиду.
Министри финансија ЕУ састаће се у петак да одлуче шта ће с другим планом помоћи Атини од 160 милијарди евра.
За то време, таксисти, порески службеници и цариници у Грчкој штрајкују против нових мера штедње, док је влада у Атини послала аларманту поруку да ће крајем следећег месеца, ако се нешто не промени, остати без готовине у државној каси.
(Извор: Мондо/Фото: Мондо)
