Отварање тржишта и слабија заштита домаће производње највише ће погодити месну индустрију
ОД наредне године произвођачи кромпира у Србији неће моћи да рачунају ни на какву заштиту државе. Укидањем или смањењем царина, а недавно и посебних дажбина за увоз пољопривредних и прехрамбених производа из Европске уније, препуштени себи биће и многобројни домаћи произвођачи хране. Отварање тржишта ка Старом континету, омогућиће јефтинији увоз, али не и ниже цене на рафовима.
Иако су посебна оптерећења на увоз намирница смишљена да би “бранила” домаћу производњу, многе таксе од 2013. се укидају или знатно смањују у односу на ову годину.
Премијер Србије Ивица Дачић, изјавио је у уторак да је укидање дажбина за пољопривредне производе из земаља Европске уније, ствар затеченог стања, али да ће пољопривреда имати највише користи од приступа Унији.
– Влада Србије је управо из тог разлога донела одлуку да се поведу разговори са ЕУ, како би се ишло у корак са договореним, али и видело на који начин да се заштити домаћа произовдња – каже премијер. – То ће бити предмет наших активности у наредном периоду.
Одлука Владе о посебним дажбинама на увоз пољопривредних производа, која се, иначе, доноси сваке године обухвата укупно 455 производа. У то улазе све врсте меса, млеко, јогурт, маслац, сиреви, јаја, поврће и воће, сувомеснати производи, ракије, чорбе…
ШТА НАЈВИШЕ КУПУЈЕМО ПРЕМА подацима Министарства трговине, из држава Европске уније Србија највише се увози јужно воће, дуван, свињско месо, жвакаће гуме, али и дечја храна.
– Већина посебних оптерећења су укинута или смањена – каже Божидарка Бановић, из Министарства пољопривреде. – То се односи на увоз из Европе, док су дажбине за производе који ће у Србију улазити ван Уније остале исте.
Јефтинији увоз производа, који ће нам пристизати са Старог континета, међутим, неће донети појефтињења иностране робе. Увозници кажу да би снижење цена могло доћи евентуално код приватних робних марки, јер цене формирају произвођачи у иностранству. Ни домаћи произвођачи не очекују веће промене на тржишту.
– Смањење тих дажбина се на наш сектор – живинарство, неће одразити зато што су јаја роба која није погодна за далеки транспорт – каже Драгиша Јовић, директор живинарске фирме “Микрос”. – И када је раније у неком периоду због несташица било увоза, углавном је то било из овог региона, из Македоније, Босне и Херцеговине. Тренутно, цена домаћих јаја је конкурентнија у односу на остале земље.
Јовић додаје да је поред тога у Европској унији на снази и Закон о добробити животиња што подиже цену те производње, а тиме и финалних производа.
Отварање тржишта и слабија заштита домаће производње највише ће погодити месну индустрију, посебно произвођаче свињског меса, чија се производња у ЕУ у великој мери субвенционише. Кланична индустрија Србије тешко да ће моћи да конкурише производима из Белгије и Холандије, уколико се нешто у међувремену не предузме.
ЗАШТИТА ЈЕ МОГУЋА
МИЛАН Простран, стручни саветник из Привредне коморе Србије, истиче, за “Новости”, да држава има могућност да одређеним мерама заштити домаћу индустрију, а то су управо посебне дажбине.
– То је једна врста компензације за заштиту наше производње, услед процеса царинске либерализације – истиче Простран. – У таквим ситуацијама ваља бити врло опрезан, јер питање домаће конкурентности морамо озбиљније сагледати, како не бисмо постали само произвођачи сировина.
Новости
