Најављено усвајање декларације о политичкој независности и војној неутралности порука је за Москву, може имати везе и са будућим изменама Устава, као и покушај скретања пажње са афера, сматрају саговорници Данаса.
На Сретење, односно 15. фебруара, или касније због скупштинских процедура, посланици Народне скупштине требало би да усвоје декларацију којом би се, како пишу медији блиски власти, зацементирала војна неутралност.
Председник Александар Вучић, који ју је и најавио, каже да би она била потврда унутрашње и спољне политике Србије, за коју мисли да је дала резултате и изазвала поштовање целог света. Шеф дипломатије Ивица Дачић појашњава да су после „шпијунске афере“ односи са Русијом у реду и да нова декларација „значи да ће Србија водити спољну политику која ће зависити само од њених интереса“.
Бивши министар спољних послова и лидер Народне странке Вук Јеремић пак каже да је ово „јефтин маркетиншки трик, подстакнут истраживањима јавног мњења која показују да већина грађана на те појмове добро реагује“.
– То је такође и покушај да се скрене пажња јавности са серије фрапантних афера које ничу као печурке након кише. Зато не бих да улазим у детаље. Само ћу рећи да је Народна скупштина још 2007. донела одлуку о војној неутралности Србије, а изјашњавати се око политичке независности земље је безмало суманута идеја која доказује да њен творац у својој глави државни суверенитет доводи у питање – каже Јеремић за Данас.
Игор Новаковић, директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонда, сматра да ствар треба ставити у шири контекст.
– Ако смо пратили афери са „руским шпијуном“, у једном моменту је председник рекао да нисмо увели санкције Русији, нисмо прекршили војну неутралност и рекао да ће пажљивије чувати нашу војну неутралност и независност. Ово је порука Москви која очигледно тражи да не улазимо у НАТО… Треба имати у виду да је пре две-три недеље Влада усвојила нови циклус Индивидуалног акционог плана партнерства с НАТО и да је то можда био сигнал да се појави интересовање Москве. Не верујем да ћемо добити ишта више од оног што имамо у постојећој Резолуцији (о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Србије) и онога што имамо у предлозима нових стратегија националне безбедности. Мислим да ћемо остати на истом, само што ће то коначно бити одвојено од питања Kосова – каже Новаковић.
За политичког аналитичара Драгомира Анђелковића израз „политичка независност“ је јасна и значи „да смо мала земља под сталним притисцима и зато морамо да истичемо независност и да ћемо се бранити у складу са својим интересима“. Он каже да декларација има смисла само ако се на њу надовеже референдум.
– Ако будемо потврдили независност и неутралност и онда Скупштина распише референдум да грађани то потврде. Онда је то цементирано – каже Анђелковић. На питања зашто се баш сад то ради, он претпоставља да то има везе са будућом променом Устава и увођењем војне неутралности у тај документ.
Упитан да ли је уобичајено да земље усвајању декларације којим се проглашавају политичким независним, он каже да се Србија мала земља којој отимају део територије и у зони доминације Запада на који је упућена, а да јој је потребна и Русија би заштитила националне интересе. Зато је, каже Анђелковић, Србија принуђена да балансира. На питање да ли се ограђујемо од Запада или Истока, он каже од свих.
– Од Запада јер нисмо спремни да капитулирамо кад се ради о националним интересима, али се ограђујемо и од Русије у смислу да нисмо спремни да улазимо у сукоб са Западом јер би нас тај сукоб превише коштао. Зато је боље правити уступке и само се обуздавати – закључује Анђелковић.
Лидија Валтнер, Данас.рс
Фото: ФоНет/ Александар Барда
