Документ МУП-а Србије који се односи на постављање такозваних паметних камера на 800 локација у Београду – „Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео-надзора” – није сачињен у складу са Законом о заштити података о личности. Ово је мишљење Милана Мариновића, повереника за заштиту података о личности. Реч је, подсетимо, о камерама које имају могућност за инсталацију софтвера за откривање и препознавање лица људи и регистарских таблица возила, као и анализу понашања особа. Полиција је планирала да их постави до краја следеће године, па се наметнуло питање да ли ће оваква оцена повереника то стопирати.
„Апсолутно постоји правни оквир за постављање камера и коришћење видео-надзора на јавним местима, што је и сам повереник потврдио ове године током надзора”, наведено у МУП-у за „Политику”. Како објашњавају, коришћење видео-надзора ни на који начин није повезано с наведеном проценом, јер се она пре свега односи на евентуално увођење нове технологије као што је препознавање лица.
„Тај систем није уведен, нити ће бити ускоро пуштен у рад. Што значи да не постоји било каква препрека постављања камера на новим локацијама, пошто се већ десет година у складу са законом оне користе у Београду. МУП је прва институција у Србији која је, у складу с новим Законом о заштити података о личности, израдила овакву процену”, тврде у Министарству унутрашњих послова.
И како је раније објавила „Политика”, МУП тврди да оваквим видео-надзором неће бити угрожена приватност грађана.
Ипак, повереник је нашао низ замерки на полицијски документ почев од тога да се из њега не може утврдити на који се систем видео-надзора он тачно односи. Такође, он сматра и да радње којима ће подаци бити обрађивани нису јасно, прецизно и систематично описане.
Мариновић указује да су поједини наводи полиције у вези с могућим ризицима за права човека и грађанина контрадикторни, те да се потенцијалне опасности не могу тачно и јасно идентификовати.
Када је реч о могућности да софтвер камере препознаје лице човека, повереник наводи опасност да се на овај начин прикупљају подаци о трећим лицима која нису уопште у вези с кривичним делом због којег се скупљају и обрађују информације.
„Људски фактор није једини могући извор ризика у оквиру обраде података”, указује повереник у детаљном објашњењу које се може наћи на његовом званичном сајту.
Како нам је потврђено, МУП ће детаљно сагледати ово мишљење повереника, које им је достављено 20. новембра и кориговати „Процену утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео-надзора”.
„Након тога ћемо овај документ поново доставити поверенику на мишљење”, тврде у министарству.
Да је „Процена утицаја обраде на заштиту података о личности коришћењем система видео-надзора важна” сматра Саша Ђорђевић, из Београдског центра за безбедносну политику.
„Она аргументовано појашњава да ли је масовни видео-надзор уопште потребан, као и како се штити приватност грађана када обрада личних података коришћењем нових технологија проузрокује висок ризик за права и слободе људи”, указује за наш лист Ђорђевић, који се бави истраживањем ове теме.
За сада је, подсетимо, завршена прва фаза МУП-овог пројекта током које су монтиране камере с бољом резолуцијом на 60 локација. Замењене су старе камере постављене још 2009. године за потребе Универзијаде. Све ове камере имаће могућност да се надограде системом за препознавање лица и анализу понашања људи.
Када је реч о могућој злоупотреби овако прикупљених података, у полицији су раније за наш лист напоменули да се базе и сервери на којима се чувају подаци налазе у згради МУП-а, осигурани и заштићени, искључени са свих спољних система комуникације.
Како наглашавају, видео-надзору се не може приступити путем интернета. Систему ће моћи да приступе само корисници који имају креиран налог. Прецизније, сваки полицајац ће имати посебну персонализовану картицу за приступ, тако да ће у сваком моменту бити познато ко је, када и због чега приступио.
Аутор: Данијела Вукосављевић, Политика.рс
