Особа која је својевремено са гнушањем одбацила немачку заставу са своје бине јавно говори о томе како „изражавање које вређа достојанство других“ представља „говор мржње“. Ово је најновији трик Ангеле Меркел да додатно угуши своје политичке противнике.
Мржња је субјективна људска емоција и нико јој не може одредити границе када почиње, ипак у ЕУ они који имају моћ одређују шта је мржња у зависности од случаја до случаја. Док је позив за безбедне границе и обуставу илегалне миграције редовно етикетиран као мржња, називање особа Европског порекла нацистима, фашистима, расистима или лепљње етикета психичких поремећаја уз етикету „ксенофобије“, никада се не третирају као говор мржње.
Говорећи пред немачким парламентом, Анкела Меркел једна од најодговорнијих за демографску дестабилизацију Европе, изјавила је: „Имамо слободу изражавања.“
„За све оне који тврде да више не могу изразити своје мишљење, кажем им: Ако искажете изговорено мишљење, морате живети са чињеницом да ће вам се неко супротставити. Изражавање мишљења не долази без последица!,“ упозорила уз громогласни аплауз осталих следбеника и наставила:
„Али слобода изражавања има своје границе. Те границе започињу ширењем мржње. Оне започињу када се крши достојанство других народа,“ рекла је у запаљивом говору анти-суверенистичка политичарка.
„Овај дом ће се супротставити екстремном говору. Иначе наше друштво више неће бити слободно као што је било,“ закључила је Меркел, очито несвесна контрадикторности властите изјаве.
Поред тога гушење слободе говора је увек код историју узимало облик заштите безбедности, па су тако под комунизмом биле забањене „контра-револуционарне идеје“ јер угрожавају безбедност радничке класа, а данас су ти термини замењени мржњом према одређеним групама на основу порекла или других особина.
„Говор мржње“ притом дефинишу они који у датом тренутку имају моћ одређивати што ће се сврстати у такво изражавање, баш попут монополиста званих „фацт-цхецкери“ који тобоже одређују које су вести истините, а које лажне.
Извор: Дневна Газета/Трибун.хр
