ОДЛУКА лесковачког основног суда да Градимиру И. (65) изрекне првостепену пресуду од 12 месеци затвора због недозвољених полних радњи над дететом од 11 година, коју је потврдио Виши суд у Лесковцу, а затим и Апелациони суд у Нишу, изазвала је многобројне полемике у јавности. Већина је огорчена оваквом одлуком, јер сматра да је надлежно тужилаштво погрешило када је предложило тако малу казну, као и да је грешка суда што је то прихватио.
Утврђено је да је Градимир девојчицу држао у крилу, љубио је, као и да је терао на орални секс. На суду је тврдио да то није тачно.
Адвокат Тихомир Константиновић истиче да је тужилаштво морало да предложи строжу казну, као и да је суд у овом случају затајио.
– С обзиром на то да је он у потпуности признао радњу и до детаља описао оно што му тужилаштво ставља на терет, по процени судије, није постојала никаква опасност да ће он на било који начин ометати истрагу и утицати на сведоке – наводи Јанићијевић. – Такође, не постоји опасност за понављање дела, јер је судија изрекао меру забране приласка малолетници.
– Суд није везан за оптужницу, јер он током поступка стиче своје слободно судијско убеђење, и ово је један од разлога што сматрам да је казна требало да буде строжа – истиче Константиновић. – Казна мора да постигне сврху кажњавања, да задовољи начела казнене политике и да утиче на генералну превенцију. Ранијих година је било знатно мање злоупотребе деце на овај начин, или је можда мање писано о томе. Судови морају да цене све околности, независно од предлога тужиоца. Треба имати у виду и чињеницу да ће дете које је претрпело овај вид злостављања имати трауме током целог живота.
У прилог томе да су тужилаштва и судови понекад преблаги кад је реч о сексуалном злостављању деце, говори и случај Драгана Д. (27) из Бусара код Свилајнца. Њему је дозвољено да се брани са слободе, иако је осумњичен да је починио кривично дело обљуба детета, јер је шест месеци био у љубавној вези са тринаестогодишњом девојчицом из суседног села Ђуринца и за то време са њом имао сексуалне односе. Добио је само забрану приласка и контакта са девојчицом и њеном породицом.
Више тужилаштво у Јагодини предложило је да се Драгану после полицијског задржавања одреди притвор, али је судија за претходни поступак Вишег суда у Јагодини одбио тај захтев, јер је сматрао да не постоје разлози које је тужилаштво навело.
Драган је, како сазнајемо, изјавио да је у вези са девојчицом од 1. маја, да је знао да има 13 година, али да није знао да је то забрањено. Казао је и да се њих двоје воле, да су имали пристанак родитеља за везу, да су намеравали да се следеће године венчају, као и да су се и њена и његова мајка удале са 13 година, јер је то код Влаха уобичајено.
Нови случај сексуалне везе са дететом млађим од 14 година и правдање обичајима те етничке заједнице, покренуо је полемику да ли је Апелациони суд, када је летос за слично дело ослободио кривице младића ромске националности, послао поруку да ће се то толерисати.
Адвокат Иван Бајазит за “Новости” каже да суд у таквим ситуацијама често има у виду обичаје и да не ослободи починиоца одговорности већ казне, јер процени да би била већа штета него корист.
– Морални кодекси које ми имамо тешко се намећу заједницама које имају јаке и доминантне обичаје. Они често нису ни свесни тога да је кривично дело имати односе са девојчицом од 13 година и не можете тек тако да им то избијете из главе. Ту мора да се превентивно утиче и мења њихова свест, али је за то потребно време. Ипак, то као обичај мора да се искорени, јер сваки ће вам психолог рећи да дете са 13 година није свесно тога шта је брак, нити је развијено до те мере да може да буде мајка.
Бајазит каже и да Европа од нас захтева да се томе стане на пут и да правосуђе такве случајеве више не толерише, већ кажњава. На питање да ли је проблематично да се младић брани са слободе, наш саговорник каже да може да буде, пошто може да утиче на то дете, јер ко и како може исконтролисати да јој он неће прићи и поред забране.
ЈУРИЋ: ШТА СЕ СМЕ, А ШТА НЕ
ИГОР Јурић, оснивач фондације “Тијана Јурић”, за “Новости” каже да смо као душтво у проблему ако се о оваквим случајевима буду доносиле пресуде и водила правда као раније:
– Многи људи не знају шта је закон, шта се сме, а шта не сме, док се други праве “луди” и такав приступ користе за злостављање деце, па се онда позивају на пресуде из прошлости. Сада је порука правосуђа да је то дозвољено. Ја се борим за то да се пошаље другачија порука, да се спроводи то што закон каже и да се пооштре казне за такве случајеве. Надам се да ће судови убудуће у сличним поступцима другачије поступати.
Новости.рс
