Према незваничним информацијама до којих је Данас дошао, највишу обавезујућу понуду за Комерцијалну банку дала је домаћа АИК банка, у власништву Миодрага Костића и то у висини од око 395 милиона евра.
У ову суму би наводно требало урачунати и дивиденду за ову годину (добит банке у прва три тромесечја је око 60 милиона евра), као и део добити из ранијих година од око 30 милиона евра који је одлукама скупштине акционара расподељен власницима акција и запосленима, а који још није исплаћен.
Ова цена за државних 83,23 одсто акција вреднује целу банку на 471 милиона евра – једва нешто више него што је тренутна цена на берзи.
Наиме, по овој цени од 28 евра по акцији, која је тек мало преко јучерашње берзанске цене од 26,3 евра, вредност банке је на нивоу од 80 одсто књиговодствене цене.
Занимљиво је и да је то знатно ниже од необавезујућих понуда које су кандидати поднели у септембру.
Тада је према информацијама Данаса највишу понуду поднела НЛБ банка од 450 милиона, АИК је понудила 430 милиона евра, а Рајфајзен банка 390 милиона.
Међутим, након тога банке су ушле у тзв. дата роом, односно добиле су приступ књигама Комерцијалне банке и урадиле процену вредности, да би резултат биле мање обавезујуће понуде. Шта су потенцијални купци нашли тамо и због чега су спустили понуде остаје да се види.
Током ове године држава је откупила један велики део акција Комерцијалне банке од институционалних фондова који су ушли у власништво од 2006. до 2009. године кроз докапитализацију. Тада је држава фондовима ЕБРД-а, ИФЦ-а (део групе Светске банке), немачком ДЕГ-у и шведском Сведфунду дала тзв. пут опцију, односно обавезала се да ће откупити њихове акције ако до одређеног рока не приватизује Комерцијалну банку.
Тај рок није испоштован, а до сада није објашњено шта је тачно радио приватизациони саветник Номура, па је за ову приватизацију изабран нови, француска инвестициона банка Лазард, па су фондови активирали опцију и од државе наплатили око 260 милиона евра за свој удео од 40,13 одсто у банци. По овој цени акција вредност целе банке износи скоро 650 милиона евра. Држава им је плаћала око 38 евра по акцији. То је за 10 евра или 35 одсто скупље него што је ова понуда АИК банке.
Овако ниска цена, потенцијални купци би рекли реална, могла би да значи да ће се поновити сценарио са приватизацијом Телекома, када је држава одустала од продаје зато што понуда није била довољно велика.
Председник Србије Александар Вучић је доста након неуспеле приватизације националног телекома изјавио да га „душа боли што је подлегао притисцима“ и да је „требало да изгурам оно што је боље за земљу, а не да слушам савете незналица“.
И сада, пред сам завршетак процеса приватизације Комерцијалне банке, има мишљења да је не треба продавати, а најзначајнија у том погледу је изјава гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић свега осам дана пред отварање понуда: „Наравно да је Србија способна да управља Комерцијалном банком“ и да су се стекли „услови да држава покаже колико је одговоран власник.“
С обзиром да се за неколико месеци одржавају и избори питање је да ли ће власти пристати да продају банку која у јавности важи за једну од ретких преосталих државних „златних кока“, посебно што су морали толико да преплате фондовима у односу на цену коју нуде купци.
У сваком случају наредних дана Министарство финансија ће оцењивати понуде па остаје да се види да ли ће Комерцијална са преко 10 одсто тржишта, активом од 3,6 милијарди евра и штедњом грађана од скоро 1,8 милијарди евра наћи новог власника или ће остати највећа државна банка.
Данас.рс
