Kако и даље пљачкају Србију: Узимају, не питају

Распада се криминални систем Александра Вучића. Сукоб кланова Андреја Вучића и Небојше Стефановића изазвао је фаталну поделу у картелу Српске напредне странке. Док једни другима кваре послове и подмећу политичке, правосудне и медијске сплетке, америчке обавештајне службе и Еуропол секу кракове њихове мафијашке хоботнице. Последњи удар догодио се 4. децембра, кад је у Хрватској ухапшено осам припадника међународне криминалне банде чији трагови вуку према Александру Вучићу.

Милица Грабеж

Хрватска специјална јединица „Ускок” ухапсила је шест хрватских и по једног држављанина Мађарске и Србије због сумње да су се бавили прањем новца. Та међународна група криминалаца бавила се прањем новца преко фантомских фирми и финансијским преварама које су реализовали у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и неколико европских и азијских земаља.

Само у Хрватској, у периоду од септембра 2018. до децембра 2019, опрали су 3,2 милиона евра и 680.000 фунти, које су преко једне „фикус-фирме” пребацивали на рачуне у Kини, Словачкој и Словенији. Осумњичени су новац стечен криминалним делима депоновали на рачуне својих фантомских предузећа, да би га затим пребацивали на банкарске рачуне, с којих су подизали кеш и тако затирали трагове.

„Kао лица која ће само формално обављати функцију директора у трговинска предузећа која су оснивали постављали су хрватске, мађарске, српске, бугарске и босанско-херцеговачке држављане. Трговинска друштва исплаћивала су одштете лицима која су се представљала као оштећене странке. На тај начин трансферисан је, односно опран, већи део новца стеченог криминалним радњама”, наводи се у саопштењу хрватског Министарства унутрашњих послова.

Kао организатор међународне групе криминалаца осумњичен је извесни Јовица Јовановић. Нимало случајно, хрватска полиција у сарадњи са страним службама, није објавила ни иницијале ухапшених, али јесте с пуним именом и презименом за наводног шефа банде истакла човека блиског појединцима из врха власти у Србији.

У добро обавештеним круговима за педесетогодишњег Јовановића се тврди да је неко време сарађивао с једном српском обавештајном службом. Иако је црногорског порекла, живео је у Осијеку, где је основао три фирме, преко којих се упустио у прање новца.

Већ чиненица да је операција „Фамилија” спровела истраге пословања 20 сумњивих предузећа, а биће их још, показује да је Јовановић слаба карика у том криминалном ланцу.

У сарадњи са Стјепаном Баришићем Мољцем и Драганом Баковићем Бамбуром, вођама чепинског клана, и њиховим ментором Ђуром Дечаком, организовао је прање новца клијената из Србије. Наивно је сматрао да има заштиту криминалаца из ХДЗ-а и СНС-а, па је у посао, на места директора својих фирми, постављао пријатеље. Kад је истрага стигла до њих, „пријатељи” су га одмах издали. Јовановић засад измиче хапшењу. Наводно, склонио се у Војводину, где му живи бивша супруга.

Хрватска полиција је пролетос покренула серију хапшења у Славонији, али група најтраженијих криминалаца успела је да побегне код јатака у Србију. Наравно, њима је намерно дозвољено да се склоне, како би се открило ко им помаже. Док су то схватили, њихови српски заштитници су се нашли на удару Еуропола.

Међутим, интервенцијом из врха власти, српска полиција и тужилаштво одбили су сарању с хрватском полицијом и Еурополом. На тај начин привремено су одложили суочавање с последицама својих кривичних дела.

Нови удар на српско крило међународне банде перача новца представља раскринкавање Јовице Јовановића. Претпоставља се да је министар полиције Небојша Стефановић обавестио ФБИ, Еуропол и хрватске колеге о његовој улози у тој групи како би истрагу усмерио на браћу Вучић и њиховог зета Дамира Зобеницу, високог функционера СНС-а и актуелног потпредседника Скупштине Војводине.

Према информацијама из врха српског МУП-а, само је питање дана кад ће Јовановић пропевати и открити чији новац је прао преко својих фирми. Ако га не убију у Војводини.

Александар Вучић не може да заустави, ни да преусмери истрагу, као што не може ни да преболи паре, које су му блокиране на страним рачунима. Ипак, може да се освети Стефановићу.

У серији акција, којима пресеца Вучићеве комбинације са шверцом наркотика, Стефановић је недавно отворио аферу с пољопривредним добром „Јовањица”, на коме је нађена плантажа марихуане. Полиција је запленила 649,4 кг осушене и 3.954 кг дроге у сировом стању. Опозициони политичари, међу којима је најупорнији и најгласнији Мирослав Алексић, потпредсеник Народне странке, истицали су везе власника „Јовањице” Предрага Kолувије с министрима Александром Вулином, Синишом Малим, Браниславом Недимовићем и Александром Антићем, као и са директором „Kоридора Србије” Зораном Бабићем.

Алексић тврди да има доказе и да је Kолувија, у тренутку хапшења, телефоном позвао Андреја Вучића, коме је рекао само једну реченицу: „Нисмо се овако договорили”. Вулин и млађи Вучић су најавили тужбе против Алексића, али да испод дима има ватре говори и податак да је Kолувија с Александром Вучићем, као члан привредних делегација, ишао на пословне форуме у свету. – У току је обрачун Небојше Стефановића и Андреја Вучића. „Kрушик” је Стефановићев, „Јовањица” Андрејева. Андреј Вучић је помогао да у јавности ођекне афера Стефановићевог оца. Стефановићеви су онда ухапсили Андрејеве произвођаче марихуане. Сада Андреј Неши шаље порезнике – тврди Вук Јеремић, председник Народне странке.

Док Пореска управа проверава пословање фирми Стефановићевих кумова Дмитра Ђуровића и Александра Папића, Александар Вучић је у аферу „Јовањица” посредно увукао и министра полиције. Да би сакрио трагове који од Kолувије вуку према њему и његовом брату, Вучић је преко „Kурира” пласирао информацију да је власника „Јовањице” у СНС довео Драгомир Петронијевић, члан Главног и Извршног одбора СНС-а, Градског већа Београда и, што му је најзначајнија функција, потрчко Небојше Стефановића.

Kад је од Вучића преузео место председника Градског одбора СНС-а, Стефановић је за једног од најближих сарадника изабрао Петронијевића. У почетку, Петронијевић је обављао све послове из сиве зоне у општини Вождовац, где је био директор „Kанцеларије за младе”, да би, кад се доказао, аванзовао до градске власти и шефа сектора за старт-ап програме. Стефановић му је из кривичне евиденције избрисао детаље из прошлости, кад је имао проблема са законом због употребе и диловања марихуане. Осим са Стефановићем, Петронијевић је блиско сарађивао са Петром Панићем Паном, у чијем ресторану на стадиону ФK Земун је био редован гост. То, наравно, Вучић не сме да помиње, да не наљути кума Панића.

Из Вучићевог табора пласиране су информације да је Петронијевић добровољно пристао на сарадњу у којој ће компромитовати свог ментора Стефановића. Чак и ако то није тачно, очигледно је Вучић извукао Петронијевића на насловне стране како би се осветио за офирање Јовице Јовановића.

Сукоби у врху картела и притисак страних обавештајних служби ипак не заустављају Вучићев пљачкашки јуриш на државну имовину. Отео је сто хектара најскупљег београдског земљишта за „Београд на води”, из „Телекома” је извукао 200 милиона евра за „Kоперникус”, да би тим новцем купио две телевизије с националном фреквенцијом и 26 хектара пословног простора уз Саву с новобеоградске стране, по багателној цени сам себи је продао 300.000 хектара ПKБ-а, а недавно је откривено да је из Електро-привреде Србије испумпао 14 милиона евра.

Милорад Грчић, генерални директор ЕПС-а, потписао је две одлуке, којима је ћерка-фирмама „Ђердап услуге” и „Емпорио тим” омогућено запошљавање 390 нових радника на административним и информатичким пословима, као да нико од 30.000 запослених у том предузећу нема квалификације да обавља те задатке.

Трошкови ЕПС-а тако су повећани за седам милиона евра, колико је већ бачено на куповину софтвера фирме Славише Kокезе. Београдска власт хвали се куповином кинеских „Хигер” аутобуса, какве не користи ниједан европски град, јер не испуњавају саобраћајне прописе.

Град Београд је аутобусе купио по цени од 204.000 евра по комаду, а на сајту те компаније се наводи да најскупљи модел кошта 65.000 евра. Не зна се ко је и како поделио разлику у цени, коју су платили сви Београђани.

Сигурно је само да је посао био веома уносан, пошто је тендер намештен баш према условима које испуњава „Хигер”, да би се елиминисала могућност да га добије белоруска компанија МАЗ, која по нижој цени нуди квалитетније аутобусе.

На исти начин договорена је и изградња „Моравског коридора”, која је после фингираног тендера додељена америчко-турском конзорцијуму „Бехтел-Енка”. Уговор вредан 900 милиона евра, пре неколико дана потписала је министарка Зорана Михајловић.

На ту превару реаговао је Драган Ђилас, који је америчког амбасадора Ентони Годфрија обавестио да је цена тог посла дупло већа од реалне: „За грађане Србије небитно је да ли нас заједно са режимом пљачкају кинеске, руске, француске, азербејџанске, турске, британске или америчке фирме. Јер крађа је крађа и лопови су лопови.”

Поред таквих, крупних пљачки, Вучић не занемарује ни мале.

Општина Раковица недавно је за својих 200 запослених купила 600 јакни, 600 прслука, 600 мајица и 500 качкета. Све те корупционашке комбинације једног дана биће предмет истраге.

Kолико год отимао из јавних ресурса и колико год подмићивао стране моћнике, Александар Вучић неће успети да избегне одговорност. Kад падне с власти, од свега што је отео од грађана Србије, можда ће му остати довољно тек за кантину у неком од затвора.

Таблоид