У нашу редакцију стигло је неколико мејлова и позива пацијената и самих запослених у чачанској Општој болници који указују на врло критичну ситуацију. По њиховим сведочењима Болница већ две седмице нема тоалет папир, папирне убрусе за руке и брисање пацијената.

Родбина пацијената доноси тоалет папир од куће, а за убрусе се сами пацијенти сналазе како знају и умеју, углавном молећи оне који им дођу у посету да оду до најближе продавнице и купе убрусе.

По сведочењу болничког особља, кад год су позвали набавну службу, са било ког одељења, свима је речено да је ситуација иста на свим одељењима тј. у целој Болници јер – НЕМА НОВЦА да се набаве тоалет папир и папирни убруси.

Да ли заиста нема новца или се они најодговорнији у Болници, већ месец и више дана, баве само измишљањем начина како себи да продуже руководне мандате, питање је на које сви знамо одговор.

Право питање заправо није да ли је овај или онај доктор добро кадровско решење за директора Болнице, већ зашто лекар мора да буде директор Болнице. Питање јесте системско и ваља га решавати на државном нивоу.

По досадашњем искуству најчешће се дешавало да поставком изузетно стручног лекара на руководно место, најчешће добијемо просечног или испод просечног директора.

Друго питање је и зашто директор Болнице треба да има највећу плату у установи? Зар не би било ефикасније и корисније да директор болнице буде економиста, правник или менаџер у области здравља и да се такав кадар брине о набавкама медицинске опреме, енергената, одржавања опреме и објеката, радним распоредом …. а да лекари раде свој посао и баве се својом струком.

Несумњиво је да менаџери у пословању боље познају пословодни процес и организацију рада и да је више него бизарно да се водећи хирург или лекар специјалиста бави набавкама потрошног материјала, проблемима у вешерају, набавкама газе и шприцева, радном дисциплином особља по болничким оидељењима …

Сасвим нормално би било и да врхунски лекари, имају веће плате него менаџер који као директор управља Болницом, јер лечење пацијената и компликоване операције свакако траже више знања и имају већи друштвени значај него административно управљање.

Док у српском друштву не сазри свест о неопходности системских промена у здравству, важиће правило да директор Болнице мора бити неко од лекара. Док будемо имали СНС на власти, важиће правило и да тај лекар мора бити члан те странке или максимално лојалан.

И нико се у тој власти неће бринути нити директору замерати ако по болничким одељењима не буде тоалет папира и папирних убруса, све док директор спроводи страначку кадровску политику и док попуњава задате квоте када се особље Болнице трпа по аутобусима и вози на страначки митинг.

Извор: озонпресс.нет