Докази који оптужују: Зоран Бабић је возио ауто-убицу Бабић убија, Вучић прикрива

Правосуђе, медији под државном контролом и сам републички врх на челу са Александром Вучићем, труде се да јавности прикажу како за трагедију на наплатној рампи „Дољевац” није крив Зоран Бабић. Да би се то постигло монтирају се снимци и намештају докази, а очевице нико од званичника не жели да саслуша. Бабић мора да буде сачуван од одговорности како се не би сазнало да је он тог јутра био курир између клана Вучића и једне моћне породице из тог краја уплетене у многе незаконите послове.

Игор Милановић

Ускоро се навршава 11 месеци од трагедије на наплатној рампи „Дољевац” на ауто-путу Београд – Ниш, када је возило у којем се налазио директор „Kоридора Србије” Зоран Бабић ударило аутомобил испред себе, којом приликом је укупно пет особа лакше и теже повређено, док је једна особа погинула. Ни до данас многе ствари нису разјашњење, а судећи по досадашњем току судског поступка, тако ће остати до краја.

Убрзо после ове несеће у јавности су се појавили наводни снимци са безбедносних камера инсталираних на наплатној рампи, а исти ти снимци се користе и као доказни материјал у судском поступку. Од почетка је спорно да ли су снимци аутентични, или је њима неко манипулисао.

Оно што одмах упада у очи јесте да на снимцима нема датума и времена када су они настали. Овај податак се појављује само на једном снимку и то у фрагменту који траје мање од две секунде. Вероватно је промакао ономе ко је манипулисао материјалима, јер све сигурносне камере обавезно приказују датум и време настанка снимка. Поменути фрагмент се, иначе, налази на снимку на коме се у свим осталим деловима време не приказује. Чак и у овој секвенци време „стоји”, односно стално показује 8 сати 25 минута и 44 секунде 30. јануара 2019. Да подсетимо: несрећа се догодила 31. јануара, дакле дан после настанка овог снимка.

Правни заступник породице погинуле Станике Глигоријевић тражио је од суда да се набави аутентични снимак тренутка несреће, али му је заменица Општинског јавног тужиоца одговорила како је она више пута тражила поменути снимак, али да јој није достављен и да га она више неће тражити. Kамере које су забележиле несрећу у власништву су јавног предузећа, а снимак је одмах преузела полиција. И једни и други су у државној надлежности и несхватљиво је да ни министар унутражњих послова, а ни министарка грађевинарства, па чак ни председник Александар Вучић (који се у све меша) нису нашли начина да ове две државне институције приморају на сарадњу са тужилаштвом, на шта су по закону обавезне.

Председник Алексндар Вучић је крајем септембра медијима изјавио како је позвао породицу настрадале Станике Глигоријевић да код њега заједно погледају снимке са наплатне рампе „Дољевац” на којима се, наводно, јасно види да Бабић није био за воланом аутомобила-убице. Kако је могуће да те снимке има човек који ни по једном закону није надлежан за истрагу и судски поступак, а да га нема надлежно тужилаштво?

Постоји још један снимак направљен пре несреће, настао на пумпи ОМW-а, који су медији објавили крајем фебруара, а из кога се може закључити како Бабић није возио аутомобил смрти. Спорно је и то што је радница која је у јавност пустила снимак добила моментални отказ. Ради се о Драгани Н. (пуно име познато редакцији), мајци троје деце која је у то време била једина запослена у породици.

Менаџер пумпе Ђорђе Докић јој је био кућни пријатељ и објаснио јој је како је наређење да она буде отпуштена ,стигло из самог државног врха и да компанија ту није могла ништа да учини. Ђорђе је син Срећка Докића, утицајног председника Уније занатлија и предузетника јужне Србије.

Ако поменути снимак ослобађа Бабића одговорности, зашто је Драгана добила отказ и то услед политичког притиска?

На првом делу овог снимка се види како директор „Kоридора Србиеа”, пошто је платио гориво на каси пумпе, улази у аутомобил и то на задња врата и да возило потом креће у рикверц. Други део снимнка показује ауто како напушта пумпу, а због краткоће трајања путовања (око пет секунди) би требало да сугерише како није дошло до промена за воланом, односно да је Бабић и даље био само путник и то на задњем седишту.

Међутим, отпуштена радница (која није пристала да говори за наше новине) преко једног пријатеља нам је поручила како је сигурна да је Бабић седео за воланом приликом напуштања пумпе. Она је тужилаштву понудила да сведочи, али никада није добила позив. Чак шта више, и њене колеге и колегинице које су радиле у тој смени такође потврђују како је Бабић био возач у тренутку изласка са пумпе. Ни њих тужилаштво није желело да саслуша.

У медијима се појавила и монтирана фотографија која показује (на левој половини) Бабића како плаћа рачун на каси пумпе, а на десној страни особу која улази на задња врата неке црне лимузине, сугеришући да се ради о директору „Kоридора Србије”. Ове друге сцене нема на поменутин снимцима са ОМW-ове пумпе, а и по разлици у гардероби је јасно да се не ради о истој особи: на првом фотографији (исеченој са снимка сигурносних канера) Бабић има светли дукс, док је на другој, насталој наводно неколико секунди касније, он у тамној винђакни.

Правни заступник породице погинуле Станике Глигоријевић је од суда тражио да се неспорно утврди ко је био возач аута убице. Чланови породице, који су се придружили кривичном гоњење, били су у аутомобилу у коме је погинула Станика и они су јасно видели ко је где седео у колима која су изазвала несрећу. За сада они одбијају да јавно и директно упру прст у било кога, али ови захтеви њиховог заступника довољно су речити.

Из кругова блиских породици Станике Глигоријевић потписник ових редова је добио информацију како постоје снимци и фотографије које потврђују да за воланом није седео оптужени Дејан С. Иста информација је добијена и од раднице пумпе ОМW-а. Све ће то бити приказано у судском поступку, када за то дође време.

Посебну сумњу целом случају даје питање: због чега се државни врх толико труди да амнестира Бабића од сваке одговорности?

Одговор на ово питање налази се у јавности непознатом детаљу како је он тог јутра хитао на састанак у село Пуковац у општини Дољевац, а то никако не сме да се сазна. Наиме, Бабић је тог јутра имао заказани састанак са породицом Љубић, оцем Гораном (председник општине Дољевац) и сином Миодрагом, власником фирме „Водоградња”. Породица Љубић, која носи надимак Међарац, позната је у овом крају по томе што је недодирљива.

Пријатељи и познаници породице су нам одали тајну како су Љубићи под директном заштитом самог Александра Вучића, јер се његов син Данило пре неколико година крио на њиховом имању, пошто је претходно дошао у сукоб са неким жестоким момцима и морао да оде у илегалу док се не слегне прашина.

Бабић је 31. јануара био само посредник између Вучића и Међараца, а то јавност није смела да сазна, јер би се тако открили многи тамни послови у које је уплетен клан председника Србије.

Да би се обезбедило ћутање Бабића, упорно се ради на томе да се наместе сви докази како би се приказало да он није крив за несрећу.

Постоји још један индикатор да се ради о намештању целог поступка и минимализирању не само Бабићевог учешћа, већ и одговорности његовог возача.

Тужилаштво је у оптужници цитирало налазе вештака, по којима се ауто-убица кретао брзином од „само” 93 километара на сат, иако је на том месту ограничење 60 км/х. Ни то није тачно.

Од бензинске станице ОМW-а на ауто-путу између села Делиград и Вулашиновац до наплатне рампе „Дољевац” има 61 километар и дозвољеном брзином се та раздаљина прелази за 42 минута.

Ако претпоставимо да су објављени снимци са пумпе и места несреће аутентични, онда је Бабићево возило дестинацију савладало за само 17 минута, а то је могуће једино при брзини од 215,29 километра!?!

Да ли је било могуће тог дана (при магли и поледици) возити тако брзо, или је и ово још један доказ да се снимцима манипулисало?

Оштећеми у овој саобраћајној трагедији, а посебно породица настрадале Станике Глигоријевић траже само да се открије пуна истина и да се казни стварно одговоран за ову несрећу.

По свему судећи, док је на власти Вучићев клан, правда у овом случају неће бити задовољена

А.

В.Д. годину дана у оставци

Након саобраћајне несреће Зоран Бабић је поднео неопозиву оставку на место в.д. директора ‘Kоридора”. У в.д. стању може да врши дужност највише шест месеци. Већ годину дан Бабић је и даље в.д. директор и поред неопозиве оставке, што значи да је влада директора у оставци имновала поново за в. д. директора! Kоментар је сувишан.

Таблоид