Искуство наших лекара у Немачкој, убедило је и Страхињу Бонића, који је тренутно на докторским студијама медицине у Нишу, да “преко” потражи праксу и специјализацију.
Тијана Николић је такође напустила своју земљу, пре две године, и одмах је нашла посао у струци, тако да ради као педијатар на северу Немачке. – Отишла сам у Немачку због боље финансијске ситуације, али и због професионалног усавршавања. Била сам незадовољна у Србији. Шефови у Немачкој цене своје запослене, шаљу их на усавршавање, све је плаћено само да останете ту и допринесете раду болнице. Немци цене рад, преданост и поштење, а у мојој земљи је све било обрнуто – каже она.
– У Србији још морам да вратим новац који је утрошен на специјализацију, ако желим да променим посао. У Немачкој влада потпуна слобода за усавршавање и све је финансијски покривено – курсеви, превоз, смештај. Наравно, и плата коју овде имам неколико је пута већа од оне коју сам имала у родном граду – закључује Ивана, којој у почетку није било нимало лако да остави све, али како каже – исплатило се.
Како пише Дојче веле, главни разлози због који се млади стручњаци исељавају су: ниска плата, лоши услови рада, много обавеза, одговорности за које нису награђени, и жеља да осигурају већу пензију и сигурнију старост.
Због огромног броја исељеника ММФ је сугерисао Србији да донесе пакет мера како би тај тренд био заустављен, јер како кажу, толики број одлазака негативно утиче на економски раст и продуктивност.Истовремено, многе европске земље, под притиском тражење за радном снагом, уводе прописе којима се подстиче досељавање радника.
Србија је, према неким проценама, изгубила 12 милијарди евра улажући у школовање научника и доктора који су отишли у иностранство.
– Корупција понижава. Ако ја морам поткупљивати или бити поткупљен, ако не могу од свог посла да живим пристојно пристојно – зашто бих остао у овој земљи? Ми смо као у оној песми о вуку и овци, под анестезијом страха да другачије не може бити. Верујемо да само логика приватних и страначких веза “ради” и да се ништа неће променити ни за годину, ни за пет. Е, то је оно што људе тера одавде! Једино кога не можемо отерати су политичари, јер њих нико неће – каже Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука у Београду.
(Телеграф Бизнис)
Recept za upropašćavanje drzavnog sektora je postavljanje nesposobnog a bahatog direktora koji onda postavlja iste takve na rukovodeca mesta i tako se gubi sistem vrednosti i sve se urušava.To je svud uspesno primenjeno a sada se sprovodi u zdravstvu.Zdravstvo je bespovratno upropašćeno
Шта ћемо сада преседниче? Ваш план о магарцу и зеленој трави обит ће се о главу свима нама…. Вас боли уво, а и министра ви се не лечите у земљи Србији, ни један ни други………….