Специјални суд јуче је у поновљеном поступку поново ослободио бившег министра привреде и приватизације Предрага Бубала и остале оптужби за злоупотребе приликом продаје Луке Београд.
Ослобађајућа пресуда у случају бившег министра отвара, међутим, многа питања о одговорности свих оних који су тада одлучивали о стратешким питањима за државу и град, као што је однос државе и институција према земљишту које је најважнији ресурс сваке државе.
Случај продаје предузећа Луке Београд 2005. године само је један од примера приватизације и начина на који су, према истраживању Инсајдера, многи бизнисмени до ексклузивних локација у Београду дошли заправо куповином пропалих фабрика или предузећа, док у ту цену није урачунато грађевинско земљиште које заправо највише вреди. Резултат приватизације у Србији био је на крају купопродаја некретнина, а не у опоравак привреде и пропалих фабрика.
Према анализи бројних закона, прописа и одлука, у серијалу Инсајдера Службена злоупотреба, још пре 11 година објављени су сви докази о томе како је функционисао цео механизам који је био штетан за државу и грађане. Представници државних институција предлагали су, а посланици Скупштине Србије у неколико мандата изгласавали, законе помоћу којих на крају бизнисмени раде све по закону, а државни буџет губи.
Парадоксално, али је управо та чињеница била и разлог за пресуду којом је бивши министар Предраг Бубало ослобођен. Суд је у образложењу навео да током суђења није доказано да су оптужени извршили кривична дела јер су примењивали тадашње законе и не могу бити одговорни за евентуалне законске недостатке.
Проблеми око земљишта настали су 2005, када је предузеће Лука Београд путем преузимања акција од радника, али и од државе, купила луксембуршка офшор компанија “Wорлдфин” иза које су тада стајали Милан Беко и Мирослав Мишковић.
Тада нови власници Луке закључују да предузеће има право коришћења око 200 хектара земљишта на луксузној локацији.
До тога су довели бројни пропусти надлежних институција. Грешком Града се чак 35 година чекало са укњижбом на том земљишту. Владе Војислава Kоштунице одлучила је да 2005. прода своје акције у предузећу Лука Београд уместо да прво донесу одлуку да изместе Луку, а онда да државно земљиште дају на лицитацију. Да су то земљисте дали на лицитацију држава и град зарадили би, према поређењу са ценама по којима је на лицитацији продата Марина Дорћол, око два милијарде евра.
Поред свега тога, градска власт на чијем је челу тада Демократска странка кренула је у измене Генералног урбанистичког плана Београда, чиме се то подручје из индустријске претвара у градску грађевинску зону. А то је значило да власници Луке Београд добијају практично на поклон грађевинско земљиште без лицитације.
И поред свих доказа и чињеница које су објављене, због продаје Луке Београд оптужени су само бивши министар привреде Предраг Бубало и његови сарадници. По таквој оптужници су пресудом ослобођени јер су, како је закључио суд, радили по закону.
За доношење закона који су се испоставили као спорни не може бити одговоран само један министар, већ Влада, посланици већине странака и бројне надлежне институције. То на крају доводи до тога да одговорности заправо и нема јер је тешко доказати појединачну одговорност у колективној одговорности. И баш зато ово питање остаје без одговора пуних 11 година.
Инсајдер.нет
