НА Дан Републике Српске, 9. јануара, Јавни сервис Србије није директно преносио свечаност у Бањој Луци, коју је званично подржала Република Србија, а у програму учествовали изасланик председника Србије, председница и чланови српске владе, начелник Генералштаба Војске Србије и, наравно, Његова светост патријарх српски господин Иринеј, дакле српска држава у пуном државном и конфесионалном капацитету, како и доличи.
Овај вишеструко симболички чин био је испуњен подсећањима на драматичну ноћ уочи Светог Стефана 1992. године, када је рођена нова српска држава, о чему је говорио учесник овог догађаја, актуелни члан Председништва БиХ Милорад Додик, подсећајући на мученички пут целог једног поколења до остварења свог сна о слободи, миру и достојанству. Глумац Милош Биковић изговорио је сјајну беседу, која је преко ноћи постала медијски хит. Могло се још много видети и научити у директном преносу ових догађаја који су од РТРС преузеле неслужбене електронске агенције.
Али Јавни сервис Србије имао је и овом приликом своје приоритете: на његовом програму била је Марина Абрамовић и њен разговор с чистачицом. Као што је раније био случај да се директни пренос свечаности поводом осам векова аутокефалности Српске православне цркве прекида и маргинализује да би се дала реч неком Сорошевом чаушу, који се шепурио у „Упитнику“.
А главни ТВ Дневник Јавног сервиса увече 9. јануара је уредно известио о прослави у Бањој Луци, не пропустивши да подвуче (исто као и Н1) да је Уставни суд БиХ (три странца и два Бошњака) ономад забранио овај празник српског народа. Одмах затим на екрану РТС појавио се – веровали или не! – Шефик Џаферовић, који је гледаоцима Јавног сервиса Србије објаснио: „Прослава 9. јануара је кривично дело! То је датум од када почињу геноцид и масовна страдања у БиХ. Сви се морају суочити с овим чињеницама. Позивам институције да раде свој посао.“ Све је то последица исте уређивачке политике садашње врхушке РТС-а, која директно гура прст у око српским државним и националним интересима, због којих постоји и чије новце немилице троши.
Још један сјајан пример: вече уочи Светог Стефана, 8. јануара, ударни Дневник РТС бираним речима извештавао је са спокојног, празног трга у Подгорици, као да нисмо знали шта се у исто време дешавало широм Црне Горе. Утисак да је сада све у најбољем реду и да је Милов закон, напокон, нормално ступио на снагу. Дописница Јавног сервиса је одмах затим дала реч посланику ДПС, неком Секулићу, који је похвалио овај чин и одмах се упитао шта коме може да смета чињеница што ће закон омогућити да храмове СПЦ равноправно користе и друге верске заједнице? Па шта је ту чудно ако знамо да су „верске објекте“ градили сви држављани Црне Горе (рецимо, катедрални храм Светог Саве на Михољској превлаци, који су грађани Монтенегра подигли пре осам векова, кад није било ни њих ни катастра у Тивту, ни Тивта, ни Монтенегра нити државе Црне Горе?).
Шта хоће да нам саопшти Јавни сервис Србије гурајући нам под нос (или директно „у око“) оваква „јавна мишљења“? Да ли грађани Србије плаћају свој Јавни сервис да би им на њему дрско солили памет зенички „главосијек“ и Милова пендрек-демократија? Слобода мишљења? Објективност? У босанском лонцу или у земљи која хапси пола свог парламента да би у глуво доба извикала један отимачки закон?
Једном речју, у часовима пресудним за опстанак српског народа Јавни сервис Србије, извештајима из Подгорице и Бање Луке, служи свима само не грађанима Србије. Док недаровито глуми објективност, а притом испод жита ради шта може у корист српске штете, његове претплатнике широм Србије са лица места директно, непристрасно и бесплатно извештава професионална електронска агенција Спутњик. Готово све из Црне Горе и Републике Српске видели смо посредством агилног Спутњика, на интернету. Како год била тачна, врхунски обучена и ажурна, ова руска агенција чини оно што не чини или не жели да чини званична српска телевизија. Може ли се замерити Спутњику што се ставља у службу „нашег права да знамо све“?
Божидар Зечевић, Фронтал
“НА Дан Републике Српске, 9. јануара, Јавни сервис Србије није директно преносио свечаност у Бањој Луци,
Јавни сервис Србије имао је и овом приликом своје приоритете: на његовом програму била је Марина Абрамовић и
њен разговор с чистачицом. Као што је раније био случај да се директни пренос свечаности поводом осам векова
аутокефалности Српске православне цркве прекида и маргинализује да би се дала реч неком Сорошевом чаушу,“..
Ovaj gornji navod iz članka sveobuhvatno oslikaava profil rukovodeće strukture u RTS. To je samo fragment u ukupnoj
strukturi ljudi koji danas drže pozicije od značaja u politici (i na poziciji vlasti i u opoziciji ) u ekonomskom sektoru, a što je još
bitnije u obrazovnom sektoru. Srpsko društvo je pod nekim neobjašnjivim pritiskom i polagano ipušta svoju dušu.
Zato je neophodno da ljudi od znanja i mogućnosti – pod hitno započnu reforme prvo u upravljanju državom,zatim u obrazovnom
sistemu i uporedo u ekonomskom sistemu .Nažalost mali je broj ljudi takvog profila , ali ih ima,treba da budu prodorniji i da
izađu na površinu, da ih obični narod vidi i da krene za njima. Takvi ljudi ne treba niti da pokušaju svoju aaktivnost preko
“uvaženog sistema parlamantarne demokratije” to je preživljeno i narodu drži okoveoko vrata da ne mrda.
Potreban je nov način upravljanja državom. Na Planeti se ne vidi , ne prepoznaje, ali može se pojaviti kod Srba.
Ako bi se sistem upravljanja državom bar malo unapredio, tada bi sve išlo lakše.
Onda bi reforma obrazovnog sistema išla lakše i kada bi prva generacija iz reformisanog obrazovnog sistema odrasla i
zauzela svoje pozicije u drštvu,tada bi sve krenulo brže putem razumnog napredovanja. U sektoru prvo duhovnom a zatim
uporedo i na ostalim sektorima življenja – vremenom bi se okupila većina i nastavila svoje postojanje.
Kako i kada može doći do početka ostvarivanja reforme političkog i obrazovnog sistema. Na putu takvog početka stoje političari bivši i sadašnji a takođe i ljudi na pložajima od značaja za sve sektore od uticaja na narodno življenje u toku i ubuduće. Sa malim izuzetcima to je sloj ljudi labavog karaktera i ljudi vrlo skromnog i ograničenog znanja u bilo kom sektoru, otprilike kao što su bili ruski političari Kozirjev i Černomidin.Takvi ljudi imaju ambicije koje su nezmerno jake, inteligentni su ali inteligenciju koriste u svrhu svojih ambicija a znanje i poznavanje svega što je povezano sa njihovim položajnim funkcijama njih ne interesuje niti ih ikada interesovalo,sem možda samo površno za potrebe verbalnih nastupa.Takvi ljudi djeluju jako prodorno,agresivno,autoritativno i ponajčešće lako otklanjaju sve svoje neistomišljenike. Nema sumnje da ima dosta Srba
koji su kvalitetni u svakom pogledu – ali su skrajnuti od strane mnoštva gore opisanih nosioca skoro svih bitnih funkcija u državi.
Ne može se objasniti pasivnost i beznađe običnog naroda , trpi sve i svašta, bori se za golo preživljavanje ,te se iz takvog naaroda odvaja sloj onih
koji se vezuju za bizarna postignuća u smislu zabave i drugih “Uživanja”. Oni gresivni protiv sveg i svačega ,i jedan prema drugome,ne imaju
nikakav osjecaj za opšte ili zajedničko dobro. Svi su protiv svih i svako protiv svakoga,samo je on sam u “pravu ” itd.
I takav sloj će se povećavati sve dok na scenu ne bude nešto što bi se moglo reći – nešto od duhovnih vrednosti. Takva pojava bi vezala za sebe običan narod da krene zajedno prema zjedničkom orijentiru za ostvarenje nečeg višeg što nije samo jelo,sklonište ,oblačenje i zabava. Naša istorija je po svim pokazateljima na umoru i nestajanju sa nama koji nestajemo …….ali upoznajmo,saznajmo našu istoriju …i tada ćemo saznati da su Srbi u trenutcima skoro uništenja – vaskrsavali nekim Božanskim čudom. Takva znanja daće nam snagu i inicijativu da bi smo u današnjim uslovima pretrajali.
Opet suština je da se umni i sposobni ljudi probiju na vrh- trudeći se da ne budu i oni jedan protiv drugog.