Иначе велики глобални дуг потукао је све рекорде већ крајем 2019. године, када је реч о уделу дуга у бруто домаћем производу. Уствари, глобални дуг, који чине позајмице домаћинстава, влада и компанија, порастао је за девет билиона долара (билион = хиљаду милијарди), на скоро 253 билиона долара, у првих девет месеци прошле године, према подацима Института за међународне финансије.
Тако је удео глобалног дуга у светском бруто домаћем производу, порастао 322 посто, чиме је премашен рекорд из 2016. године.
Више од половине ове енормне суме нагомилала су развијена тржишта, попут Сједињених Америчких Држава и Европе, где је удео дуга у БДП-у достигао 383 посто.
Има међу развијеним економијама још преступника – на Новом Зеланду, у Швајцарској и Норвешкој, забележен је раст задужења домаћинстава, док је удео задужења влада у БДП-у, у САД и Аустралији највећи икада забележен у те две земље.
У земљама у развоју задужења су мања, укупно 72 билиона долара, али брже расту у претходних неколико година, показују подаци Института за међународне финансије.
Удео кинеских дугова у БДП-у те земље приближава се цифри од 310 процената, што је и највећа стопа у земљама у развоју.
Инвеститори су дуго били скептични према задуженим тржиштима, а после иницијативе да кинеске компаније убрзано улажу у свету, дугови су се увећали 2017. и 2018. године.
Овако велики глобални дуг реална је претња глобалној економији, посебно у светлу очекивања да ће додатно порасти ове године.
„Подстакнути ниским каматним стопама и релаксираним финансијским условима процењујемо да ће глобални дуг премашити 257 билиона долара у првом кварталу 2020. године“, наводи Институт у извештају.
Америчке Федералне резерве три пута су снизиле референтну каматну стопу, Европска централна банка и даље је држи на посткризном нивоу.
Упркос повољним условима задуживања, ризик од рефинансирања је висок. Укупно 19 билиона долара кредита и обвезница стиже на наплату ове године, а мало је вероватно да ће све те рате бити отплаћене или рефинансиране.
Извештај института указује и на још једно важно питање – потребу за хитном акцијом у борби против климатских промена. Процене Уједињених нација су јасне – за одржив раст потребно је улагање 42 билиона долара у инфраструктуру, али земље са ограниченим капацитетима за задуживање могле би да се суоче са непремостивим препрекама у испуњавању услова за финансирање даљег развоја, наводи Институт за међународне финансије.
Бета
