28.12.2012. – У Србији се већ шале да смак света овде није наступио, јер држава није испунила услове за Апокалипсу
Ти их једеш, а они те гледају – тако се у Русији шале на рачун генетски – модификоване хране. Србији, ипак, није до шале: забрана ГМО која је тренутно на снази, може да поквари односе са САД, а такође да доведе и до затварања врата СТО. Изјаву о томе је ових дана дала Викторија Нибаргер, представница америчке амбасаде у Србији.
Српски заштитници природне хране, на сва звона куну етапе које је Србија прошла на путу ка СТО и прихватање Codex Alimentarius. То је списак прехрамбених стандарда, који подразумева, између осталог и високи ниво хормона раста у месу. У смислу примера еколози наводе случај осмогодишње девојчице из Београда, код које је управо због тих хормона прерано почело полно сазревање и јавила се превелика маљавост. Низ стручњака тврди да осим оваквих проблема, могу се очекивати и рак груди или простате (зависно од пола и узраста).
У Србији постоји јак отпор према ГМО. Овом храном желе да стерилишу нашу нацију, говори за „Глас Русије“извршни директор „Еколошког покрета Новог Сада“ Никола Алексић:
– Србија већ сада има проблема због илегалног увоза генетски модификованих организама. 350 хиљада брачних парова већ овог тренутка има проблема са зачећем. То је монструозно! О броју пораста малигних обољења нико у Србији не сме ни да говори. Тај податак се крије као најстрожија тајна.
Ево већ 2 деценије научници по целом свету говоре о штетности ГМО. Русија у том смислу није изузетак. Доктор биолошких наука, међународни стручњак за еколошку и прехрамбену сигурност Ирина Јермакова сматра, да се при стварању ГМО користе технологије које нису до краја проучене, зато таква производња не може бити безбедна:
– У својим истраживањима сам додавала генетски модификовану соју у храну лабораторијским мишевима. Занимало ме је шта ће се догодити са потомством. Више до 50% мишева је умирало током прве две – три недеље а остали се нису развијали и многи нису могли имати потомство. Потом су слична истраживања била спровођена и на другим институтима Русије на мишевима, хрчцима и исти су били резултати: неплодност. У свету је спроведено много оваквих истраживања од стране независних институција и сви су резултати увек били негативни. Уз неплодност, јављале су се и онколошке болести. Има разних начина да се ово провери, иностране колеге су скренуле пажњу на то да се истраживања воде у прва 3 месеца, а рак се појављује после 4 или 5.
По мишљењу Ирине Јермакове, можда ће бити могуће користити ГМ храну у будућности, када се развију софистициране технологије. За сада је то обични експеримент на људима – примећује експерт.
Са своје стране, виши научни сарадник Института биоорганске хемије РАН Вадим Лебедев тврди, да истраживања Ирине Јермакове не треба узимати у обзир, јер су током експеримената биле уочене бројне методолошке грешке:
– У процесу трансформације је добијено низ клонова. Може их бити неколико десетина или стотина. Теоретски неки од тих клонова могу да се разликују по саставу од биљке која се клонира, али ради се о томе да је дозвољена производња само оних линија, које су прошле свестрану контролу безбедности. Рецимо, од педесет линија, бира се једна или две. Површина под генетски модификованим садницама се годишње увећа за 10-15%. Сада заузима око 12% читаве плодне земље у свету. 90-95% соје је трансгенетска. И нико није умро, није се отровао, није зарадио рак. Нема научно потврђених случајева болести или смрти људи изазване трансгенетском сојом, која се производи већ 15 година.
Око ГМ хране се води и трговачки рат, а ту су сва средства добра – од полуистина до превара, сматра Вадим Лебедев.
– И заиста, данашња тема не тиче се само екологије, већ и економије. Један од главних лобиста ГМ хране у Србији је компанија МК Група, која представља Monsanto, највећег произвођача ГМ семена на свету. Извршни директор „Еколошког покрета Новог Сада“ Никола Алексић сматра да је увођење ГМ семена у Србију, својеврсни вид стварања економског робства:
– Ми имамо семенске куће које су познате и руском тржишту попут Научног института за ратарство и повртарство. И није само тај један институт. И институт Земун поље, такође. Уколико би се дозволио увоз генетски модификованих семена, ова два института би се затворила. Преко пет хиљада људи би изгубило радно место. Ми би постали економски зависни од Монсантовог семена. Ми би морали најмање 180 милиона евра годишње да издвајамо Монсанту и још да будемо од њих зависни. Па само је у Индији преко 200 хиљада фармера од 530 милиона, колико их има, извршило самоубиство, јер их је Монсанто увео у дужничко ропство. Друго: Европа, цео свет је заинтересован за органску пољопривреду, за органску храну. Она је далеко скупља од конвенционалне производње. Ми би изгубили тржиште.
Као што је познато, укидање забране генетски модификоване хране је један од услова за учлањење у Светску трговинску организацију. Београд је одавно навикао на бескрајне „мораш“ и „дужани си“. У Србији се већ шале да смак света овде није наступио, јер држава није испунила услове за Апокалипсу. Ипак, низ је много дужи, јер чланство у СТО је само један у низу корака ка приступању ЕУ. Како је недавно приметио Константин Арсеновић, заменик председника ПУПС: постоји могућност да се држава заштити од ГМ хране на исти начин како су то урадиле неке земље чланице ЕУ. За ово је неопходно изабрати јединствену националну стратегију, која у Србији, за сада, очигледно не постоји.
Тимур Блохин,
