Све је остало непознато – сем да је афера „Јовањица“, бар за браћу Александра и Андреја, успешно окончана
Иако у члану 21 нашег Устава изричито пише да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито на основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења…“ свакоме ко живи у Србији јасно је да се бар овај део са политичким уверењем масовно не поштује већ да чланови СНС-а имају знатно више могућности да дођу до посла или у служби много брже напредују него обични грађани који нису припадници странке.
Што је најгоре, такво је стање већ скоро пуних осам година уобичајено у нашој земљи и може му се чудити само онај ко уопште ништа не схвата шта се око њега догађа.
Пред Уставом и законима сви су једнаки, каже исти члан 21 Устава, али није само запошљавање по чему се напредњаци разликују од осталих грађана.
Следбеници Аце Србина, кад им се и стави на терет неко незаконито дело и у судским поступцима (ако до њих уопште дође), уживају посебан третман и истражних и судских органа, који су веома обазриви у подизању оптужнице против њих, а и блажи у изрицању пресуде.
Александар Вучић на седници ГО СНС-а (Извор: НСПМ)
Уколико се и поведе поступак против неког напредњака, он се, готово по правилу, развлачи месецима и годинама, све док оптужба не застари у целини или неким деловима, па се процес оконча најмањом могућом казном или се она сведе на кућни притвор и ношење наногице.
Ових дана у новинама се могла прочитати вест да је једна одборница СНС-а у Градској скупштини Ниша поднела оставку „из здравствених, искључиво личних разлога и ни из каквих других“ , како је нагласила, али се показало да је њено објашњење у ствари само покушај да се прикрије њена нечасна радња и судска пресуда која је уследила.
Поменута бивша напредњачка одборница Градске скупштине Ниша по занимању је психијатар, а суд је нашао да је крива због тражења и узимања мита од 400.000 динара од особе којој је омогућила да добије инвалидску пензију осудио је нечасну докторку на годину дана затвора, условно на три године
Како изречена казна није имала никакве последице по њен опстанак у установи у којој је радила, то би се могло поставити питање да ли је тамо уопште осуђују што је тражила и узела мито, или јој само замерају што је била неопрезна и дозволила да је ухвате.
Још су два занимљива судска процеса у току, занимљива због људи против којих се воде поступци. Један је неуморни наметљиви Дон Жуан из Бруса, председник општине Милутин Јеличић, а други, раније председник општине Гроцка, Драгољуб Симоновић, оптужен је за подстицање на и финансирање паљења куће новинара Милана Јовановића, који је писао о његовим злоупотребама. Судски поступци против њих теку клај-клај, време лети, па су сви изгледи да ће их обојицу снаћи застарелост кривице.
Међу заштићене у сваком погледу спада, несумњиво и садашњи министар финансија у Влади Србије Синиша Мали.
Пре непуне четири године, док је био градоначелник Београда, априла 2016. изгледало је да је он први кандидат за „Идиота из Савамале“, како је непознатог рушитеља у том делу Београда назвао Аца Србин, али се никада није дознало да је поведена истрага о бесправном рушењу у Савамали, ни да ли је заиста у тој акцији главну реч водио Синиша Мали.
Синиша Мали (Фото: Весна Лалић/Рас Србија)
Наш данашњи министар финансија памти се и по наводима да је као директор две оф-шор компаније са Девичанских острва купио 24 стана у луксузном летовалишту Свети Никола у Бугарској, а о чему се није ни повела, а камоли завршила потпуна и веродостојна истрага.
Уз све то, долази и вишегодишња жалосна прича о његовој докторској дисертацији. Много је времена и напора било потребно да се расправа о преписаном докторату оконча закључком да је Мали у овом случају био велики – како се говорило – „Ресавац“.
А као што се и могло претпоставити, то за њега није био довољан разлог да поднесе оставку на место у Влади, нити му је то ико тражио.
Када је пре неколико месеци избила афера са производњом марихуане на пољопривредном добру „Јовањица“ из опозиције су се зачули гласови како је у овај посао са дрогом на неки начин умешан и Андреј Вучић, брат Аце Србина.
О томе је доста говорио Мирослав Алексић, потпредседник Народне странке и народни посланик, па је АV наложио своме блиском сараднику Милошу Вучевићу да поднесе кривичну пријаву против њега „иако он уопште није помињан у вези са овим случајем) и брата му Андреја.
Милош Вучевић (Фото: Танјуг)
Вучевић је, разуме се, похитао да испуни наређење, па је 9. децембра поднео тужбу Тужилаштву за организовани криминал.
Оно је крајем јануара издало саопштење да браћа Андреј и Александар нису умешана у ову аферу, а да уопште није рекло каква је правна судбина поднете пријаве (одбачена, неоснована, непотпуна…).
Такође се не види да ли је саслушало некога као сведока, а само се зна да није звало Мирослава Алексића, потпредседника Народне странке и народног посланика, који је имао доста података о овој афери. Очито је да није узело изјаву ни од Аце Србина, пошто би најпре морало да тражи од Народне скупштине да му укине имунитет.
Све је, међутим остало непознато, сем да је афера „Јовањица“, бар за браћу Александра и Андреја, успешно окончана.
