“Закон не предвиђа да ли ће и под којим условима православне заједнице моћи да користе храмове и манастире који им вјековима припадају. Сличан акт, везан и за друе конфесије, направили су, након Октобарске револуције, бољшевици на подручју бившег Совјетског Савеза и у другим владама комунистичких режима земаља, као што је на пример Албанија.”
Еугенијуш Чиквин захтијева од пољског министра спољњих послова и посланика у ЕП да хитно реагују
Посланик у пољском парламенту (Сејм) Еугенијуш Чиквин – Eugeniusz Czykwin (Посланички клуб Грађанска Коалиција) одржао је веома упечатљив говор о ситуацији у Црног Гори током 5. сједнице Сејма, одржане 12. и 13 фебруара.
Чиквин апелује на министра спољних послова Пољске и посланике у ЕП да обрате пажњу и реагују на страдање православних вјерника у Црној Гори. Говор је завршио на српском језику – „Не дамо светиње, а да знате да смо уз вас, уз све поштене људе у Црној Гори“.
Ево и говора Еугенијуша Чиквина.
„Једна од основних норми, темељ демократске државе је вјерска слобода, која гарантује слободу исповиједања одабране религије или неисповедање било које, искључујући подједнако привилеговање или прогон и дискриминацију на вјерским основама. Овај принцип подразумијева право Цркава да слободно испуњавају своју мисију.
Други важан принцип је једнакост пред законом свих правно активних Цркава у одређеној држави. Нажалост, та правила се, такође у европским земљама, крше. То се тренутно дешава у Црној Гори, земљи која је примљена у НАТО пакт 2017. године и која има статус кандидата за чланство у Европској Унији.
У ноћи 27. децембра 2019, црногорски парламент изгласао је гласовима већинске странке ДПС Закон „О слободи вјероисповијести и правном статусу вјерских заједница“ – на начин, гдје није било противничких гласова ни уздржаних, јер су опозициони посланици који су покушали да спријече гласање, били ухапшени. Врло брзо, после гласања, предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић, упркос таласу протеста који се ширио широм земље, потписао је Закон.
Према Закону, црногорска држава ће преузети власништво над свим сакралним објектима изграђеним прије 1918. године (1. децембра 1918. године, Црна Гора формално уједињена са Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца) на коју канонска Српска Православна Црква, која је аутономни дио Српске патријаршије, нема документована имовинска права. То значи да од сада држава постаје власник скоро сваке светиње, укључујући средњовјековне храмове, манастире, светилишта са иконама и моштима светаца који се налазе у њима, свог црквеног блага, које је Црква сакупљала вјековима.
Закон не предвиђа да ли ће и под којим условима православне заједнице моћи да користе храмове и манастире који им вјековима припадају. Сличан акт, везан и за друе конфесије, направили су, након Октобарске револуције, бољшевици на подручју бившег Совјетског Савеза и у другим владама комунистичких режима земаља, као што је на пример Албанија.
Да бисмо схватили размјере трагедије која пријети Православној цркви у Црној Гори, вриједно је размислити шта би у Пољској значило да држава преузме Катедрале Католичке Цркве у Гњезну, Кракову, Варшави или самостан на Јасној Гори.
Усвајање закона и његово непосредно потписивање од стране предсједника изазвало је велики талас протеста, који трају већ други мјесец и који су се проширили на читаву Црну Гору. Скоро половина укупног становништва Црне Горе већ је учествовала у мирним молитвама и литијама у којима живи око 600 000 грађана. У недјељу, 9. фебруара, око 200 000 људи изашло је на улицу црногорских градова – у нашој земљи то би значило учешће преко 10 милиона људи у протестима.
Дискриминаторске одредбе закона односе се само на православну цркву, којој припада преко 70 одсто грађана.
Истовремено, исти закон обезбјеђује заштиту осталих вјерских заједница у земљи – Римокатоличке цркве и Исламске заједнице, тако што је прихваћена валидност ранијих споразума потписаних између владе и тих заједница. Сходно томе, ово штити њихова имовинска права, правни континуитет и омогућава повраћај имовине.
Упркос бројним јавним апелима претходних година да се потпишу слични споразуми са Српском православном црквом, влада никада није показивала жељу за тим. На тај начин је највећа вјерска заједница у земљи постала једина група изложена дискриминацији у складу са важећим законом. Значајно је да таква драстична кршења права, иако су загарантована међународним конвенцијама, јер Црна Гора је чланица Уједињених нација од 2006. године, нису наишле на жестоко противљење организација или демократских држава, које штите и бране људска права.
У овој ситуацији обраћам се министру спољњих послова, проф. Јацку Чапутовичу, као и свим пољским посланицима да предузму мјере и радње, такође на нивоу Европске уније, да влада Црне Горе повуче дискриминаторска дјеловања против Православне Цркве у Црној Гори.
Ни у једној земљи Закон о слободи вјероисповести не може одузети вјерским заједницама имовинска права које оне имају над храмовима и светињама. Начин за рјешавање без сукоба је дијалог и поштовање норми међународног права.
Црногорци који учествују у протестима узвикују слоган „Не дамо Светиње“. Наша невелика православна заједница у Пољској, а увјерен сам – и већина хришћана у Пољској, је са вама. Не дамо светиње, знајте да смо уз Вас, уз све поштене људе у Црној Гори!“, закључио је Чиквин.
ИН4С
