Вештачком интелигенцијом против резистенције на антибиотике

Резистенција на антибиотике постаје глобалан проблем, тако да су неке земље одлучиле да смање њихову употребу што је више могуће.

Међутим научници се нису задовољили тиме, па су наставили да траже решење. Показало се да је вештачка интелигенција добар савезник у борби против резистенције на антибиотике.

Захваљујући алгоритму који користи уређај откривен је нови снажни антибиотик који може да уништи и резистентне бактерије.

Истраживачи из Института за технологију у Масачусетсу (МИТ) искористили су компјутерски алгоритам за претраживање преко 100 милиона хемијских компоненти да би пронашли оне које могу да униште бактерије захваљујући различитим механизмима деловања лекова.

“Ова метода указала је на молекул који поседује неке особине антибиотика”, пише у извештају о истраживању који је објављен у часопису “Целл”.

Истраживачки тим молекул је назвао халицин. На тестовима рађеним на мишевима халицин је показао способност деловања на Мyцобацтериум туберцулосис и Ентеробацтериае, где спадају Е.цоли и Салмонела, које су резистентне на лекове.

Показао се делотворним и против Цлостридиум диффициле, желудачну бактерију која се често шири болничким одељењима, као и на још неке бактерије које су резистентне, а могу да изазову инфекцију крви, уринарног тракта и плућа.

“Наш приступ открио је овај невероватан молекул, који је један од најснажнијих антибиотика који су досад откривени”, каже Џејмс Kолинс, професор медицинског инжењеринга на МИТ-у и додаје: “Најчудније од свега је то да овај снажни антибиотик структурално није сличан ниједном другом антибиотику који познајемо, па можда не би ни био откривен, јер делује помало необично”.

“Овај револуционарни рад представља помак у откривању антибиотика, па и у откривању нових лекова уопште”, сматра Рој Kишони, професор биологије и компјутерских наук на Институту за технологију – Технион у Израелу, који је такође био укључен у студију.

Понети успехом са халицином, стручњаци су се вратили бази података и почели да истражују потенцијал још неких једињења.

За само три дана открили су чак 23 потенцијална кандидата који нису слични постојећим антибиотицима и нису токсични за људско тело.

Kасније је потврђено да бар 8 тих једињења има антибактеријска својства, док су два делимично делотворна.

Сви ти кандидати за претварање у лек показали су се као вредан алат за напад на бактерије и инфекције које су отпорне на антибиотике.

Због претеране употребе антибиотика, неке потенцијално опасне бактерије развиле су отпорност, па је њихово лечење постало веома тешко.

Према подацима америчког Центра за контролу болести и превенцију број оболелих од инфекција које су отпорне на антибиотике је све већи, али и број смртних случајева је у порасту.

Научници сматрају да је то тренд који неће стати тако брзо јер све више бактерија ствара резистенцију, па би ово откриће могло бити изузетно корисно за лечење таквих инфекција.

МИТ Неwс, Н1