Ана Брнабић: Од 1. марта пореске олакшице за запошљавање странаца у Србији

Премијерка Србије Ана Брнабић и председник Привредне коморе Србије (ПKС) Марко Чадеж представили су привредницима мере подршке развоју иновативне привреде које предвиђају више пореских олакшица за запошљавање младих, повратника и странаца за инвестиције и почетнике у бизнису.

Брнабић је рекла да се нада да је то почетак директног дијалога Владе, ПKС и привредника и најавила да ће мере представљати по целој Србији јер је схватила да привреда није информисана да су уведене.

„Радили смо много три године са стручњацима да установимо мере које ће привреди омогућити да се брже развија и запошљава нове раднике, али смо пропустили да о њима комуницирамо са вама, а то је као да ништа нисмо радили“, рекла је Брнабић, обраћајући се привредницима у Палати „Србија“.

Она је рекла да је од 1. јануара на снази пореска олакшица за запошљавање младих, а подразумева да привредници који запосле лице које током прошле године није било запослено, укључујући и младе којима је то први посао држава пружа подршку тако што ће преузимати трошак до 70 одсто пореза и доприноса на зараде до краја 2022. године.

Укупно ослобођење трошкова пореза и доприноса је 70 одсто у овој, 65 одсто 2021. и 60 одсто у 2022. години.

Пореска олакшица за запошљавање повратника и странаца, према њеним речима, ступа на снагу 1. марта 2020. године, па ако привредник запосли неког из иностранства и обезбеди му зараду, већу од 217.656 динара током пет година за њих ће порези и доприноси бити нижи до 70 одсто.

Та мера важи и за особе које су минимум две године боравиле у иностранству, а ако се запосли повратник из дијаспоре који има мање од 40 година старости и враћа се са школовања и добије плату од 145.104 динара и за њих важе порези и доприноси на плате, нижи до 70 одсто током пет година.

Брнабић је рекла да се планира отварање конкурса на Инфостуду преко кога млади из иностранства могу да се информишу какав кадар тражи привреда.

Она је подсетила и на мере које су донете раније као што је смањење пореза на добит од интелектуалне својине са 15 одсто на три одсто, затим на меру умањења пореске основице за улагања у развој тако што се та инвестиција признаје у двоструком износу и тако умањује пореска основица.

Једна од мера односи се на инвестиције почетника који имају право на порески кредит од 30 одсто износа улагања у иновативне, нове бизнисе.

„Циљ те мере која се односи на инвестиције је подршка компанијама да више новца улажу у иновације тако што ће држава преузети део ризика за њихова улагања, с тим што укупан износ пореског кредита за две године не може бити већи од 100 милиона динара, а право се стиче три године после улагања да би се Пореска управа уверила да је реч о легитимној инвестицији“, рекла је Брнабић.

Једна од раније уведених мера је да се запослени могу привући и задржати у компанији учешћем у капиталу, слично праву на акције.

Она је подсетила и да је увођењем дуалног образовања ученицима омогућено да од компаније где спроводе праксу за рад добију 70 одсто минималне цене рада за сваки сат проведен у компанији, а студентима ће рад бити плаћен најмање 50 одсто од основне плате запосленог на истим или сличним пословима.

На питање да коментарише најаву косовског премијера Аљбина Kуртија о делмичном укидању такса на српску робу која се извози на то подручје Брнабић је рекла да у овом тренутку нема коментар и да ће „сачекати да види шта ће да се договоре“.

Чадеж је рекао да је циљ данашњег састанка са привредницима био договор како да се спроведу те мере без много трошкова и уз савете стручнајака ПKС.

„Са овим мерама које су само почетак можемо да рачунамо да ћемо се брзо трансформисати у 30 најиновативнијих привреда у свету“, рекао је Чадеж.

Привредници су питали о могућностима даљег смањења пореза и доприноса на плате, убрзању царињења резервних делова, проблемима због немогућности електронске предаје финансијских извешатаја у року због недовољног капацитета информатичког система Пореске управе, до појединачних захтева за решавањем конкретних проблема као што је немогућност проширења фирме због недовољне удаљености од ауто-пута који је изграђен касније него фирма.

Бета