Коронавирус пред вратима и италијанске грешке које прави Србија

О корона вирусу тренутно постоје три врсте информација. Имамо званичне информације из извештаја заједничке мисије Светске здравствене организације и кинеског Центра за контролу и превенцију болести од 28. фебруара (о тим подацима више у даљем тексту), као и званичне информације из подручја највећих светских жаришта и истраживачких центара. Имамо неке незваничне али поуздане информације које нам говоре о правим размерама пандемије. И имамо гомилу непоузданих (дез)информација на које не вреди трошити време. Незванично, ситуација на северу Италије и (за сада обуздана) ситуација у кинеској провинцији Хубеи су много горе него што се да наслутити из званичних медија. Мој главни извор за ситуацију у Кини је мој ментор на МИТ-у, проф. Јианзху Цхен за којег поуздано знам да је један од многих кинеских саветника у овој кризи. Он ми је потврдио да кинески медији нису објективно извештавали о кризи како не би ширили панику међу становништвом и да званични број од око 50 хиљада потврђених случајева (до 28. фебруара) није реалан зато што је понестало тестова и медицинског особља који би тестирали пацијенте. Незванично, око 10% свих кинеских доктора је (што вољно што невољно) регрутовано у провинцију Хубеи како би одржали здравствени систем који је колабирао – сви ресурси и сво медицинско особље су били усмерени искључиво на пацијенте заражене короном, што су забележили и многи светски медији. Преко две хиљаде људи је умрло пре него што је цела провинција стављена у карантин. Мој извор за ситуацију у Италији је моја девојка Каролина, која је очни хирург у једној бостонској болници, где свакодневно добија извештаје из Италије како би се што боље припремила за надолазећу америчку кризу. Као и у случају са Кином, њен опис ситуације у Италији стаје у реч катаклизма: здравствени систем који се обрушио под бројем пацијената, доктори и сестре, већином и сами заражени и болесни, раде по неколико недеља без престанка, недостатак респиратора и кревета за пацијенте.

Пре свега људи морају да схвате да је ово тек почетак и да ће пандемија и опасност од заразе трајати месецима. Пуно људи ће бити заражено корона вирусом и пуно људи ће преминути од последица заразе, укључујући и велики број људи у Србији. Србија треба да очекује да ће здравствени систем бити у колапсу и да ће здравствене услуге бити пружане само зараженима корона вирусом. Медицинско особље треба да буде спремно на ситуацију у којој ће лечити болеснике по ходницима и насумице одлучивати ко ће преживети а ко не због недостатка респиратора. Тренутне процене о броју заражених и умрлих изгледају лоше и грађани Србије треба да схвате пуни потенцијал опасности од неконтролисаног ширења заразе.

До сада (12. март), корона је однела близу 5.000 живота у свету. У следећих неколико месеци неће бити вакцине и неће бити лека против корона вируса, што значи да је једини начин да се ублаже потенцијалне последице пандемије спречавање ширења заразе кроз самоизолацију и социјално дистанцирање. Иако данас можда звучи глупо, за две до три недеље неће бити особе у Србији која није изолована и неће бити оболелог од короне који неће зажалити што се није изоловао на време.

Почетак и лекције из Вухана

30. децембра 2019. у плућној течности пацијента из Вухана који је боловао од запаљења плућа непознатог узрока нађен је нови вирус из породице корона вируса. Секвенцирањем је установљено да је нови вирус 96% идентичан вирусу САРС-а и назван је САРС-ЦоВ-2. ЦОВИД-19 (ЦОронаВИрус Дисеасе 2019) је болест коју проузрокује САРС-ЦоВ-2, данас познатији као корона вирус. Како је корона вирус настао? Још увек није познато, али се зна да је потекао из животиња и прешао на људе. Чини се да су слепи мишеви резервоар овог вируса, али највероватније постоји и животиња која је пренела вирус са слепих мишева на људе. Кинески истраживачи тренутно врше тестове на дивљачи и морским животињама чије се месо продавало на пијацама Вухана на којима је велики број пацијената радио или тамо куповао намирнице.

Код инфициране особе велика концентрација корона вируса се налази у пљувачки, и то само неколико дана након инфекције, док је инфицирани још увек асимптоматичан. Вирус се преноси капљично, што значи да пљувачка инфициране особе може да инфицира другу особу. У пракси се чини да је за ширење заразе довољно да инфицирана особа дише у близини других. Један од података који би могао да буде карактеристичан само за Кину је то да се зараза у већини случајева ширила у оквиру породичног дома. Када је реч о заразности, корона вирус је један од најлакше преносивих вируса за које знамо. У периоду пре стварања санитарног кордона у и око провинције Хубеи, просечан број заражених од стране једне особе (Р0) је био између 2 и 2,5. Поређења ради, то је потенцијал заразности који би могао да буде дупло већи од вируса шпанске грознице која је у другом таласу (од укупно три) 1918. однела преко 20 милиона живота.1

Што се тиче симптома код пацијената заражених корона вирусом, заједничка комисија је идентификовала три категорије:

– 80% заражених пацијената има слабе до умерене тегобе: повишена температура и суви кашаљ, интересантан податак је да је слинав нос имало мање од 5% заражених,

– 13,8% заражених пацијената има озбиљније тегобе и захтева медицинску помоћ: запаљење плућа, проблеми са дисањем, садржајни кашаљ, смањен ниво кисеоника у крви,

– 6,1% заражених пацијената има критичне тегобе и захтева респиратор: колапс плућа, септички шок, колапс других органа.

Најризичнији пацијенти су старији људи (60 и више година) који имају повишен крвни притисак, срчане проблеме, дијабетес, хроничне проблеме са дисањем и рак. Само око 2,1% млађих од 18 година имају симптоме, иако и они могу да буду заражени и постану преносиоци болести. Смртност вируса је процењена на 2,3% у целокупној зараженој популацији. Тај број је драстично већи за старије особе (8% за 70-79 година, и 14,8% за старије од 80 година). Од пацијената који су имали критичне тегобе и завршили на респиратору скоро половина (49%) је преминула.

Подаци заједничке комисије су нам такође показали динамику ширења заразе (графикон испод).2 У почетном периоду између 8. и 31. децембра број нових заражених особа (потврђених и са симптомима) дневно се кретао око 5. Од 10. до 22. јануара број заражених се убрзано повећавао и 22. јануара достигао 2.500 нових случајева дневно. У реалности тај број је био многоструко већи, јер већина заражених није имала симптоме. Средином јануара је здравствени систем провинције Хубеи колабирао и кинеске власти су започеле са успостављањем санитарног коридора који је подразумевао затварање свих школа и универзитета, забрану свих окупљања, изолацију читаве провинције од остатке Кине, као и позив на самоизолацију свих грађана провинције Хубеи. Као резултат, број новозаражених је почео драстично да опада већ следећих неколико дана и кроз две недеље се повратио на стање од неколико десетина заражених дневно. Због инкубационог периода од око недељу дана, број нових пацијената са симптомима је почео да опада десетак дана касније (разлика између сивих и жутих колона на графикону).

Вухан нам је тако послао неколико важних поука. Прво, ширење заразе мора да се спречи у настанку, када је број заражених дневно око 5. У супротном, експлозија заражених (и критичних особа) може да прерасте у нерешиву ситуацију за две до три недеље. Бројеви које тренутно видимо у Србији нам сугеришу да је корона вирус присутан у Србији већ најмање неколико недеља. Друго, самоизолација и социјално удаљавање је ефективан начин да се сузбије ширење вируса. Али ово није крај епидемије у Кини, јер поновно отварања Вухана убрзо може да изазове нови талас ширења заразе.

Италијанске грешке које прави Србија

Прошлог понедељка, Италија је такође успоставила санитарни кордон унутар целе своје територије. Премијер Италије Ђузепе Конте је изјавио да Италија „више нема времена“, док је потписивао указ о затварању свих универзитета, школа, продавница и забрани свих јавних догађаја. Здравствени систем, као и многи други широм северне Италије, доживео је потпуни колапс услед наглог пораста броја критичних пацијената. Смртност у зараженој популацији Италије (4%) је већа него у Кини и у последњих неколико дана и поред изолације бележи око 200 преминулих дневно, без смањења броја заражених. Где је Италија погрешила? Ово питање је и даље отворено за дебату, али неколико чињеница стоји. Италија је у јануару повећала број авиопутника са Кином, а први случајеви корона вируса тестирани су тек крајем фебруара. Политика изолације је до недавно важила само за северни део Италије. Укратко, Италија је реаговала неколико недеља прекасно.

Сличне грешке тренутно прави и Србија, која до данас није увела мере апсолутне изолације. Без лажног оптимизма, ако узмемо у обзир просечну старост становника од 43,1 године (Србија је трећа по реду најстарија европска земља), број пушача по глави становника (међу највећима у свету), загађење ваздуха, стање у болницама и генералну (не)информисаност становништва, Србија би морала да се припреми за кризу незапамћених размера. Самоизолација великог броја становника Србије је тренутно једини начин да се успори ширење заразе. Најризичније групе су становници који имају 60 и више година, дијабетес, срчане и дисајне проблеме. Најбољи начин да им сачувате здравље је да их изолујете у посебном делу куће и не долазите у контакт са њима док се први талас епидемије не стиша. Уколико имате такву могућност, обављајте посао од куће, а састанке држите путем телефона или видео линка. Не рукујте се са људима, не додирујте површине које додирују други људи (кваке на вратима, новац, картице, лопте, тегове у теретани итд), не идите на места где има пуно људи, избегавајте јавни превоз. Уколико имате децу не шаљите их школу, јер деца су асимптоматична, а могу да пренесу заразу. Иако нема места паници требало би да има места страху.

За крај, желим да позовем владу Републике Србије да у што краћем року:

1. Затвори и суспендује рад у свим образовним и културним установама и институцијама, и забрани све спортске, забавне, политичке и друге догађаје и манифестације који окупљају више од 20 људи, без обзира да ли су на отвореном или затвореном простору, и позове све грађане Србије да се у што већој мери изолују од контакта са другим људима. На основу искуства из провинције Хубеи, чини се да је то једини механизам спречавања ширења заразе у овом првом, али не и неопходно последњем таласу ширења вируса. То је и механизам који од ове недеље примењује већина европских и америчких држава.

2. Регрутује сво медицинско особље, цивилно и војно, укључујући и волонтере, из Србије и других држава, и стави их у стање највише приправности. Искуства из Вухана и са севера Италије су нам показала да у јеку кризе није било довољно медицинског особља, кревета, респиратора, тестова, маски, рукавица. Медицинско особље Србије мора да се припреми за сличан сценарио у следећих месец дана.

3. Замоли Радио телевизију Србије да у следећих месец дана 24 часа дневно информише јавност Србије о преносу корона вируса и критичним жариштима у Србији и у свету, као и о начинима понашања како бисмо ублажили последице пандемије, пре свега смрт великог броја људи. Паника и хистерија међу становништвом могу настати услед одсуства поузданих и правовремених информација.

Аутор је завршио основне студије из хемијске и физичке биологије на Харварду. Тренутно је докторанд на МИТ-у где се бави истраживањима из метаболизма и имуноонкологије.

Никола Ивица, Пешчаник